Руске медицинске хуманитарне мисије читав век на Балкану

Манифестацијама у сарадњи са Центром националне славе Русије, обележена је 100.-та годишњица почетка деловања руских хуманитарних мисија на Балкану. Главни организатор ових дешавања је била Галина Шевцова, доктор историјских наука, која је у Србији представила књигу „Руска хуманитарна мисија на Балкану“. У њеном претходном делу, монографији „ Русија и Србија" из историје руско - србских односа у годинама Првог светског рата (хуманитарни аспект)“, књизи која је издата прошле године, били су сакупљени документи о руским санитетским мисијама.

По чему се ова књига разликује од претходне?

- У претходној књизи је био сакупљен материјал о руским хуманитарним мисијама, а у овој се разматра аспект реакције руског друшта на хуманитарну помоћ Србији,- одговара Галина Шевцова. – Тада се водило много спорова да ли слати помоћ или не. Истина, када је почео Други балкански рат, који је за руско друштво као катастрофа, као крах идеје словенског јединства, питање је само по себи нестало. Овде би требало приметити постојање два мита.

Први: помоћ је указивало руско друштво без подршке царске владе. Тиме се, наводно, бавило само Руско друштво „Црвени крст“, а остали нису имали довољно финансијских средстава. А заправо, учестовале су многе хуманитарне организације, као на пример, Словенско хуманитарно друштво и Московски словенски комитет. Једина је разлика у томе, што су те хуманитарне организације вршиле и одређену политичку мисисју, док је „Црвени крст“ пружао само хуманитарну помоћ. Други мит: како би помагала словенској браћи, царска влада је узимала новац од свог народа. По сведочанствима из архива, грађани су активно доносили помоћ у „Црвени крст“. Само током првог месеца, четвртину средстава су сакупили грађани. Укратко: може се рећи да је народ помогао активностима „Црвеног крста“. Немогуће је натерати било кога да помаже, ако он то не жели. Помоћ коју је Матица србска указала Галини Шевцовој током презентације њеног новог дела јој је много значило:

- Они су се сагласили да ураде презентацију књиге, јер су и сами подвукли историјско значење. Да нису моје дело сматрали достојним, не би дошло до сарадње. Сала је била пуна, људи су пажљиво слушали. На Војно-медицинској Академији у Београду, рекли су ми такође да, захваљујући мом делу, они могу у потпуности да саставе хронологију своје војно - санитетске службе за читав 20.век. На свечаном отварању спомен плоче на згради Црвеног крста, болнице у Панчеву, разговарали смо о континуитету руске традиције доброчинства прве половине 20. века. На манифестацију су дошле баке и деке, који су се лечили у тој болници. Сви су били свечано одевени. И било је очигледно, да за њих то није просто било каква свечаност, већ догађај од посебног значаја.

- Све то даје снагу да се настави са радом. И то је важно, јер ми тако чувамо успомену. Ради се о томе, да када сам писала прву књигу, питање помоћи Русије Србији је још било обавијено велом мита. Сада је могуће наводити конкретне податке. Сматрам да је то отелотворење историјске правде. Ми знамо да људи који су чинили добро, неће бити заборављени, они су заузели своје место у историји.

Узгред, Галина Шевцова је приметила, да је књига „Руска хуманитарна мисија на Балкану“ за сада издата само на србском језику. Сада се спрема и њен превод на руски језик.