За земљом на Месец
Роскосмос и Европска свемирска агенција су осмислили заједничку аутоматску мисију за доношењем земљишта са једног од полова Месеца - «Lunar Polar Sample Return» (LPSR). Оквирни рокови - 2020-2022 година, саопштио је портпарол ЕКА, Бруно Гардини.
Како ће изгледати возило и колико делова ће имати, још увек није познато. Постоји само концепт. Вероватно ће се при његовом проектовању искористити искуства других будућих мисија на Месец и Марс, које су заказане за ранији период, сугерише академик Руске академије за космонаутику, Александар Железњаков:
- О свим питањима која се тичу употребе искустава са "ЕкзоМарса" и "Луна-ресурса" ће се расправљати на састанку руских и европских партнера. У овом тренутку је рано говорити у ком облику ће ова мисија бити реализована и какав ће бити њен програм. Неопходно је о овоме донети коначну одлуку, а затим радити на детаљима, који су чисто техничке природе.
"ЕкзоМарс" је руско-европски пројекат за проучавање Црвене планете. Он предвиђа покретање орбиталног возила 2016. и 2018. године. Отприлике, у исто време, требало би да отпочну и руске лунарне мисије: у 2016 – орбитално возило "Луна-Глоб", годину дана касније - пристајање "Луна-ресурса" са индијским истраживачким возилом.
Највероватније ће, будући LPSR од њих наследити најновију технологију бушења тла,"умну" оријентацију у простору и начин избегавања препрека. Што се тиче земљишта са Месеца, оно је у руке научника дошло пре неколико деценија. Посаде "Аполона" су током летова на Месец сакупиле и донеле на Земљу укупно 382 кг. И совјетске станице су, такође допремале земљу, подсетио је научни секретар Института за космичка истраживања, Александар Захаров:
- "Луна-16", "Луна-20" и "Луна-24" су 1970. године, већ урадиле овај задатак. Оне су слетеле на Месец, узеле узорке, узлетале, враћеле се натраг на Земљу и слетале. Друга ствар је, да су те машине узимале узорке из екваторијалних региона Месеца. Сада ће се узети узорци из поларних региона, где би се, постоји могућност, могла открити вода.
То је суштинска разлика. Узорак ће се узети из неосветљеног приполарног кратера, где температура износи -150 степени. Научници желе да сачувају њену температуру током лета и након слетања на Земљу, наставља Александар Захаров:
- Важно је да се узорак чува у криогеним условима, да би се задржала његова температура и херметички састав и тиме сачували испарљиви елементи, међу којима је вода. То је веома тежак задатак.
Према речима научника, управо ће са полова Месеца почети његово истраживање и колонизација. Узорак земљишта, који ће донети руско-европско возило, помоћи ће реалније представити услове на приполарном делу Месеца, као и које врсте минерала и колико воде могу очекивати будући колонисти.
Детаљне дискусије о пројекту ће почети кроз три године, а о општим цртама би се могло разговарати већ следећег месеца на састанку чланова ЕКА.
Борис Павлишев,
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/Ennor/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- ЕУ
- космос
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »
















