Борба за европског бизона на Кавказу

На Кавказу национални паркови из Централне Русије добили су 18 европских бизона за обнову популације. У региону је стартовао програм Светског фонда дивље природе и организације Летовалишта Северног Кавказа. Њен циљ је попуњавање постојећих и стварање нових групација европског бизона на руском југу.

Нагло смањење бројности популације највећег копненог сисара Европе, бизона, наводи екологе да се заузму његовим узгојем. Последње дивље популације овог вида биле су уништене још почетком прошлог века. Европски бизон је унет у Црвену књигу Русије. Он се може наћи само у националним парковима. 90-их година бројност популације дивљег бика континента чинило је 1500 грла, од којих је трећина живела на руској територији. Данас је због ловокрадица остало мање од 200 европских бизона. Животиње узгајају у Окском националном парку у Рјазанској области. Одавде, из Централне Русије, пребацили су их на Северни Кавказ, говори директор Окског националног парка Јуриј Маркин.

- Ми држимо специјално крдо, рецимо матично крдо, најбоље по генетици. Бирамо грла. Од њих формирамо мању групу и пуштамо их у она места која су истражена и за која се зна да ће тамо европски бизон преживети.

Према заједничком програму Летовалишта Северног Кавказа и Светског фонда дивље природе група актуелних донатора ће уливати „нову крв“ у два кавкаска национална парка - Тебардински и Северноосетински. И тамо и овамо постоје проблеми са генетским фондом, истиче заменик директора Тебардинског националног парка Џамал Текејев. По његовим речима, први европски бизони били су донети на Кавказ 1969. године. Они су и постали основна слободна група дивљих бикова.

- На данашњи дан она има 13 грла. 70-их и 80-их година прошлог века било их је око 70. Бројност се смањила много пута. Основни узрок је било блиско укрштење, тачније индбридинг, када потомство или не успева, или не може да преживи. Зато је била донета одлука да се довозе нови европски бизони ради обнове фонда.

Осам елитних бизона ће побошљати расу у Теберадинском националном парку, а других десет у Цејском парку Северне Осетије. Све новајлије сада пролазе месечни карантин, адаптацију и аклиматизацију у полуслободним условима, тачније у специјалном ограђеном простору на површини од око 5 хектара. За 30 дана они ће бити пуштени у природу и спојиће се са слободном групацијом дивљих бикова.

Природна популација европских бизона у шумама Европског дела Русије формира се од 1996. године уз подршку Светског фонда дивље пророде Немачке. Сада је животиња довољно да њихова грла расту и развијају се самостално. Шта више, постоји могућност да се подели материјал са Кавкаским регионом. Борба за бизона на Кавказу је својеврсна обнова историјске правде. У рано историјско време највећи број дивљих бикова је обитавао у региону Кавкаских планина. Временом човек их је истиснуо из станишта. То је захтевао развој пољопривреде, и ареал европског бизона се смањио. Сада је дошло веме да се ради на грешкама.