Почетна страница > Новости
Српски архив - последњи дани на српском?

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - НОВО СРЕДСТВО ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ ЋИРИЛИЦЕ!

Да ли су срБски лекари срБски?
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - НОВО СРЕДСТВО ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ ЋИРИЛИЦЕ!
20.10.2012. год.
Да ли су срБски лекари србски? Или енглески? Или латински? Колико користе срБско писмо? Да ли им је уопште потребно? Да ли су они уопште потребни Србији и Србима као такви? Или требају Енглезима? Италијанима? Латинима?

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - НОВО СРЕДСТВО ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ ЋИРИЛИЦЕ!
 

Намера да се "Србски Архив за целокупно лекарство" од 1.1.2013. г. штампа искључиво на енглеском језику!
 
 
 
 
 
 

Fwd: Srpski arhiv na engleskom jeziku???!!!???
2012/10/1, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo <srparhiv@bvcom.net>:

Poštovani članovi Uređivačkog odbora,

Na sednici Uređivačkog odbora "Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo"
održanoj 27. septembra 2012. godine predsednik Srpskog lekarskog društva
akademik Radoje Čolović izneo je i obrazložio predlog da od 1. januara
2013. časopis prima samo radove i priloge na engleskom jeziku. Obavešten sam da je prethodni Uređivački odbor u načelu prihvatio ovaj predlog, ali on nikada nije prosleđen Predsedništvu SLD, koje treba da donese konačnu odluku.
Kako se sastanak Predsedništva održava jedanput godišnje, a predviđen je za 26. oktobar 2012, molim vas da pojedinačno svi iskažete svoje mišljenje - da
li ste saglasni s ovim predlogom. Molim vas da vaše odgovore pošaljete email-om.
Glavni i odgovorni urednik
prof. dr Pavle Milenković



Date: 2012/10/2
Subject: Fwd: Srpski arhiv na engleskom jeziku
ПРИМЕДБА: овај ћирилични текст, са ставом против је једна од реакција
To: srparhiv <srparhiv@bvcom.net>
Уредништву СА
Одлука да Србски архив почне да се штампа на енглеском језику, у најмању руку је самоубилачка. (Без обзира на околност да је ВСП то већ урадио!)
Хоће ли то повећати његову читаност, овде у Србији?
Док је са друге стране ово реквијем за последњи и једини медицински часпопс који се од свог постанка штампа - ћирилицом.
Значи, збогом ћирилици, а уз њу, збогом и србском већ подоста исквареном језику у медицини. А Србски архив је и основан између осталог и стога да би неговао баш - србски језик!
Пораз!!! 
Пораз је то силан, ненадокнадив. Ако се ова одлука усвоји!?!
А да не говорим о техничким проблемима:
а) сваки аутор ће бити дужан да плати преводиоца, јер не влада довољно енглеским језиком.
б) А рецензенти? Владају ли и они енглеским, довољно сасвим довољно? (Ако се изузме већина, која је што се свог знања тиче на нивоу "Ај кил ју, гринго!")

ИТД.
(потпис)

____________________

следећа два су још две реакције чланова Уредништва:

Date: Tue, 2 Oct 2012 10:25:15 +0200
Subject: Re: Srpski arhiv na engleskom jeziku
Postovane koleginice i kolege,
s obzirom da sam odgovoran za pokretanje jednog predloga koji je ili bi
mogao biti shvacen, koliko vidim iz pisma Prof. (наведено презиме), kao 2 opcije oko kojih clanovi urednistva SA treba da se izjasne, odmah zelim da ga otklonim, povucem i ostavim za neku eventualno dalju diskusiju na sastanku Urednistva. Vrlo je vazno da budemo efikasni oko pitanja koje je postavljeno, pristupimo njegovoj realizaciji (koja je izgleda prethodnih
godina bila problem) i ne zelim da doprinesem bilo kakvom razvodnjavanju ove teme. Slazem se sa mnogim komentarima Prof. (наведено презиме), ali ostajem pri mom stavu da bi ovo mogao da bude jedan simpatican presedan u sadrzaju formi SA (koji naravno moze da ima razlicite oblike kao sto pominje Prof. (наведено презиме)) i na taj nacin predstavlja neku vrstu simbolicnog mosta prema istoriji i tradiciji SA. Ipak, ovaj predlog treba posmatrati u kontekstu onoga sto je naglasio Prof. Milenkovic na sastanku, a to je pitanje daljeg razvoja koncepta SA, a na koji ce neminonovno i odlucujuce uticati prelazak na engleski jezik.
Kolegijalni pozdravi, i izvinjenje ako sam uneo neke zbunjujuce predloge.

(Потпис)

Sent: Tuesday, October 02, 2012 8:20 AM
Subject: Re: Srpski arhiv na engleskom jeziku


Dragi kolega Milenkoviću,
Poštovane koleginice i kolege,

Bojim se da je došlo do zbunjujuće situacije jer su trenutno u opticaju
dva predloga:
a) originalna inicijativa da se SA štampa na engleskom jeziku (bez
izuzetaka), i

b) amandman da se od tog pravila odstupi kada je u pitanju istorija
medicine.
Nisam siguran da je jasno za koji se predlog opredeljujemo, pa se zalažem da se nedoumice otklone. Uz sve uvažavanje istorije naše zdravstvene kulture, ipak sam slobodan da predložim da se ne prave izuzeci, i to iz sledećih razloga:

1. Odstupanje od opšteg pravila otvara prostor za nove izuzetke
(recimo u oblasti istraživanja funkcionisanja i specifičnosti našeg
zdravstvenog sistema).

2. Ako bismo tragali za posebnim slučajevima, najprirodnije bi bilo
dati prednost rubrici "Jezik medicine / Jezik u medicini" (razlozi su
brojni).

3. Malo je verovatno da bi neko kupovao SA samo zato da bi čitao
jedan članak na maternjem jeziku.

4. Okolnost da se radovi iz istorije medicine "pišu na srpskom jeziku
i biće prevedeni" nije ubedljiv argument, jer to važi i za mnoge druge
tekstove.

5. Posle svega što smo činili i činimo, "savest prema precima"
najmanje će umiriti takav ustupak.

6. Najkvalitetniji (nažalost, vrlo malobrojni) radovi iz prošlosti
naše medicine i zdravstva nalaze svoj put do uglednih stranih časopisa i
mi se time ponosimo, bez obzira što čak ni sažetak nije na srpskom jeziku.
Ti tekstovi nisu izgubljeni za našu kulturu, već je, naprotiv, presudno
afirmišu.

7. Naš cilj treba da bude da i radovi iz istorije medicine, poput
ostalih u SA, dostignu nivo koji odlikuje međunarodno cenjene časopise (v.prethodnu tačku).

8. Za priloge iz istorije medicine koji ne zadovoljavaju kriterijume
visoko indeksiranih časopisa, ostaje nekoliko opštih (npr. Timočki
medicinski glasnik) ili specijalizovanih publikacija koje uživaju ugled u
lokalnim i regionalnim razmerama (recimo, Acta historiae medicinae
pharmaciae medicinae veternariae, Arhiv za istoriju zdravstvene kulture Srbije, Narodna zdravstvena kultura u Srbiji). Tu su i razni zbornici radova, svi štampani na srpskom jeziku in extenso.

Napomena: Ne znači da ne cenim amandman o izuzimanju članaka iz istorije
medicine od opšteg pravila, već me jedino vaganje njegovih prednosti i
mana upućuje da se opredelim za originalni predlog, tj. da nema izuzetaka.

član Uredništva
(потпис)
_________________


Протестно писмо случајног аутсајдера:


Dr. J.Katchaki, arts
Kerkplein 6a
2471AM Zwammerdam
Nederland
+31 172 610 143
jkatchaki@yahoo.com


Уредништву/Редакцији
Србски Архив за целокупно лекарство
Београд


Београд, 17.10.2012

Поштоване даме/господо,
Прво да се представим. Зовем се Јован Качаки, дипломирао сам на Медицинском факултету у Београду 1962 г., и живео и радио првих, осам година по дипломирању у Београду (Институт за нуклеарне науке у Винчи – Радиобиологија; па Реуматолошки институт у Београду). Медицинску микробиологију сам специјализирао ( као гост) на ВМА, у Београду. 
Магистрирао сам у САД (Univeristy of Rochester, School of Medicine & Dentistry, Rochester, NY), а докторат из медицинских наука одбранио у Холандији (Medische Faculteit, Radboud Universiteit, Nijmegen, Nederland).
Имам седамдесетак објављених стручних медицинских радова (ово “медицинских“ издвајам зато што имам објављене радове и из области историје), а од тога : на србскохрватском – како се тада тај јадни, измучени, језик звао: 9; на енглеском 43 (између осталих у Nature, New England Journal of Medicine, Lancet, British Medical Journal, итд..), на холандском 6, а на неким другима остало... 
Пре четрдесетак година сам се са породицом иселио из самоуправног социјалистичког раја (за којим многи овде сада са носталгијом уздишу) у Холандију, где и сада са задовољством као пензионер живим. 
Ово Вам набрајам да бисте добили утисак ко Вам то, и са каквим квалификацијама пише – а пишем о следећем:

“Србски Архив за целокупно лекарство убудуће само на енглеском???!!!???“

Боравећи у посети фамилији, у Београду, сасвим случајно сам ових дана видео делове кореспонденције неких чланова уредништва Србског Архива за целокупно лекарство (СА) из којих сам схватио да постоје далеко узнапредовали планови (ако нису већ и прихваћени?!) да се убудуће једини, какав-такав србски стручни медицински часопис са дугом традицијом, штампан на србском језику (што ће рећи и србском азбуком – ћирилицом) убудуће издаје на енглеском језику?! 
O tempora, o mores!! 
Даљи текст мог писма се односи на вас само уколико је то тачно, и уколико заиста пређете на енглески језик:
Вид`ла жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу! 
Али – ви дижете обе – па вас ипак нико неће хтети... Побогу, бар неки од вас имају бар нека искуства са специјализација, стручних усавршавања у иностранству итд., да – ако имају ма и трунку самокритике схвате на колико јадном нивоу је србска медицина данас; она то до Другог светског рата није била – пад је почео од доласка комуниста на власт и изгледа да краја нема – али то није мој проблем. Шта мислите – да ће, ако убудуће исте такве радове будете штампали на “pidgin Еnglish” квалитет порасти?? 
Кажем “pidgin Еnglish” – јер када човек прочита абстракте (не само у србским медицинским часописима, него и србским часописима из других области) не зна шта ће пре: да се смеје, да плаче, или да одмах повраћа? Па, тај ваш прелаз на енглески није само издаја српске традиције (што је неопростиво!), него је и свирепи напад на квалитет енглеског језика – али о томе нека брину сами Енглези.
Ако није већ прекасно: освестите се!
Ако је касно: онда вам и Фема из “Покондорене тикве ” завиди – баш сте онда, како и треба, постали “мико-фо” и прави “еуропљански ноблес” – а о достизању цврц-врхунаца медицинске науке (или онога што под тим подразумевате) тим потезом – да и не трошимо речи.
У том случају, на растанку, имам и једну молбу: прегледајући списак радова у којима сам аутор, видех и два (греха?) из младости, објављена у СА: 
- 1969, 97(2), 225 - 228;
- 1970, 98 (6), 897 - 903.
Одричем се ауторства и тражим да их (или бар моје име) бришете из ваше библиографије – не желим да ми се име налази у евентуалној таквој будућој каљузи. Молим да ме обавестите о техничким могућностима да се то учини.

Јован Качаки
 



  • Извор
  • Чувари ћирилице


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...


Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...


  Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...

Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА