Либија: година дана без Моамера Гадафија

Либија живи годину дана без Моамера Гадафија, који је био на власти 42 године. Лидер Џамахирије је убијен 20. октобра 2011. године у околини његовог родног града Сирт. Уочи годишњице појавила се нова верзија његове смрти.

Према подацима међународне организације за заштиту људских права Human Rights Watch, Моамер Гадафи је погинуо не од бомбардовања снага НАТО, како се званично тврди, већ био заробљен, подвргаван мучењу и малтретирању, затим убијен заједно са сином и неколико десетина присталица, које су заробили устаници.

Постоји и верзија смрти, повезана са француским трагом. Убица је могао да буде Либијац, кога су припремили Французи, али је он деловао без директних налога из Париза. Према тој верзији, пуковника су убили због бојазни да ће он издати тајне финансирања председничке изборне кампање у Француској 2007. године.

Интригу у истрази околности смрти Моамера Гадафија подржава и низ догађаја који су уследили. Устаник Омран Бен Шаабан, који је открио место, где се крио рањени либијски лидер после бобардовања, умро је после мучења у заробљеништву код присталица свргнутог руководиоца земље. У тајанственим околностима је умрло још неколико екстремиста, који су учествовали у убиству Моамера Гадафија.

Нове власти Либије нису предузеле неке мере да би то разјаснили. После убиства амбасадора САД у Либији постало је коначно јасно да оне фактички не контролишу ситуацију у земљи, - смара експерт оријенталистике Института стратешких процена и анализе Сергеј Демиденко.

- У Либији је дошло до демонтаже старог система управљања. Пратимо конвулзивне покушаје да се на рушевинама старе структуре, која је била саграђена још од стране Гадафија, сагради нешто ново. Данас постоје парламент, влада, али је све то веома нестабилно. Не може да се тврди да нове структуре контролишу земљу или ће је контролисати у наредно време. Либија је заробљеник племенског чиниоца. Он се озбилно активирао откада је пропао режим Гадафија, те данас пружа озбиљан утицај на читаву структуру земље. Супротстављање различитих племена, племенски савези су карактеристична црта нове Либије. Званичне власти живе према једној шеми, а земља – према апсолутно другој.

Сергеј Демиденко сматра да Либија има све шансе да крене путем Сомалије – распада земље. Не престају отворена иступања против централних власти. Бедем опозиције – Бани-Валид – блокиран је од стране владиних снага и тенкова, гађају га из тешких оруђа. Почели су немири и у другим градовима, и то под паролама Моамера Гадафија.

Данас све већи број експерата сматра да присталице Моамера Гадафија намеравају да наметну новом руководству Либије партизански рат. То ће бити одговор на прогањање присталица Гадафија, у које сврставају све, који се не допадају режиму. Нове власти нису мање ауторитарне него Моамер Гадафи, али спољни спонзори операције свргавања диктатора не обраћају пажњу на то. За њих је Либија одрађени материјал. За њих је у оквиру пројекта промена у региону настала нова етапа – сиријска, где је главни циљ свргавање Башара Асада.