У Шведској је мулама дозвољено да вичу

Шведске муле су добиле дозволу да позивају муслимане на намаз с минарета. До сад су громогласна јавна позивања правоверних у Шведској била законом забрањена. Засад дозволу може да користи само џамија у предграђу Стокхолма Боркирку. Међутим, стручњаци сматрају да ово може постати преседан за целу Европу.

Имиграната који исповедају ислам у Европи има све више и више. Често њихови обичаји долазе у противречност с локалним традицијама, па чак и законима. У низу европских земаља већ се говори о опасности од агресивне исламске интервенције и има покушаја борбе против ње. У Француској је забрањено да се на јавним местима носе бурке. У Швајцарској је уведена забрана за изградњу нових џамија. У Шведској до сада није било оштрих сукоба на религиозној основи. Дозвољавајући јавни позив за намаз шведске власти су очигледно желеле да спрече евентуални настанак кризних ситуација. Само су изабрале, благо речено, чудан метод, размишља директор Центра за географију религија Роман Силантјев.

- У чисто механичком погледу ово нема никаквог смисла. Обавештавање муслимана о почетку намаза с појавом мобилних телефона и сатова лако се постиже и без азана, односно без позивања с минарета. У већини случајева оваква питања се не постављају, јер муслимани захваљујући савременим средствима за везу ионако одлично знају кад треба да иду на молитву.

Међутим преседан је учињен. Муслимани који су допутовали у Шведску, као и они који су имигрирали у друге земље Европе сед ће моћи да инсистирају на испуњењу својих обреда у облику у којем су навикли. Европским властима ће бити све теже да то спрече, сматра потпредседник Центра за политичке технологије Алексеј Макаркин.

- Земље у којима већина становништва традиционално исповеда хришћанство сад у знатној мери одступају од свог религиозног идентитета. У Шведској је овај процес почео пре 50 година кад се догодила позната револуција обичаја. Земља је била хришћанска, с врло озбиљним ограничењима, с високим захтевима у погледу морала од стране друштва. Онда се све променило. Дошло је до кризе религиозног идентитета.

И тако се у старим европским манастирима отварају ресторани и хотели, а празни католички храмови у Француској се претварају у џамије. Европска омладина се стиди да отворено говори о својој вери. А следбеници ислама, напротив, своја права захтевају све гласније и упорније, истиче стручњак за шеријатско право Леонид Сјукијанен.

- Муслиманске мањине сад представљају већ врло важан део и у социјалном, и у економском, и у политичком животу Европе. Европљани треба да траже формуле коегзистенције с исламом које би им омогућиле да сачувају европски културни идентитет, које би осигуравале безбедност ових земаља и високо истицале стандарде права и слободе човека. Ово, наравно, не зависи само од Европљана, већ и од муслимана, њихових организација и центара. И једни и други су заинтересовани да се све решава мирно. Иако су муслимани, можда, мање заинтересовани за смањење нивоа сукоба. Они су навикли да живе у условима притисака, конфликата.

Колико ће тактика уступака према исламским заједницама дозволити да се ублаже међурелигиозне и међукултурне противречности? Засад се може говорити само о кризи европске политике мултикултурализма.

Наталија Коваленко,