Напред, ка Месецу!

Детаљан програм проучавања Месеца у наредној деценији јесу два слетања, једна орбитална експедиција и у перспективи на Земљу. Пројектима се предвиђа широка међународна сарадња. А њихов успешан завршетак ће постати почетак даљег освајања Месеца.

Руски програм проучавања Месеца коначно је стекао завршни вид. Недавно је академик Лав Зељони, директор Института за космичка истраживања Руске академије наука представио на Трећем међународном симпозијуму за истраживање Сунчевог система у Москви детаљан опис месечевих пројеката и план истраживања:

- После трагедије Фобоса-Грунта планетарни прграм Русије се нашао у неодређеном стању. Ревидирању је подвргнута не толико научна компонента, колико технолошка страна. На крају је била донета одлука да се концентришемо на то да се осигура висока поузданост мисије.

Из тог разлога био је подељен на два дела раније јединствени пројекат Месец-Глоб: уређаји за полетање и слетање, са ланисрањима 2015. и 2016. године. Први пројекат је усмерен на увежбавање технологија меког слетања, због чега ће морати да се смањи обим научних експеримената. Други, орбитални део треба да буде занимљивији са тачке гледишта истраживања Месеца. Планира се да орбитални уређај Месец-Глоб доследно ради на три орбите са висином од 150, 50 и 500 километара. Три висине су потребне за различите научне експерименте, између осталог за проучавање честица космичких зрака супервисоких енергија.

2017. године на Месецу се планира искрцавање уређаја Месец-Ресурс који ће бити права научна станица. Маса научних уређаја ће тамо бити оптрилике два пута већа, него код уређаја за слетање Месец-Глоб. Важна етапа овог програма треба да буде допремање тла са Месеца (пројекат Месец-Грунт). Он треба да буде реализован 2019. године. Мада, како је признао Лав Зељони, припрема пројекта до тог рока представља одређени ризик.

Луна-Глоб и Луна-Ресурс ће бити реализовани у сарадњи са Европом. Курс Русије на заједничке пројекте потврђује оријентацију на сарадњу са Европском космичком агенцијом, која је недавно такође објавила план пребацивања месечевог тла 2020-22. године. Претходник овог пројекта треба да буде Месец-Ресурс.

Проекат Месец-Ресурс је планиран заједно са индијским месечевим сателитом Chandrayaan-2 и треба да буде избачен у космос једном ракетом носачем GLSV Mk.2 (Индија). Сада је било одлучено да се поделе два дела пројекта, и руски модул за слетање ће бити послат на Месец ракетом носачем Протон. Ипак, у састав модула за слетање може да уђе индијски месецоход. Такође у програму Луна-Ресурс ће можда учествовати Европска космичка агенција, пруживши за пројекат уређај за бушење. Задатак који треба да буде решен је експлуатација или анализа узорака тла са дубине од 1,5 до 2 метра, незагађених продуктима рада мотора за слетање. У целини, међународна сарадња је могућа од поставке експеримената у уређајима до заједничке обраде података.

Симболично је што је програм започео у годишњици 75 година Научно-производног удружења Лавочкин. То је главно предузеће Русије (раније СССР) које прави научне сателите. Средином 60-их година програми научног космоса из ОКБ-1 под руководством Корољова били су предати у Фабрику машиноградње и Огледно-конструкторски биро Лавочкин, где је главни инжењер био Бабкин. Управо овде су прављени месечеви уређаји, који су прославили совјетску космичку науку. И станица Месец-9, која је извршила прво меко слетање на Месец, и Месец-16 и Месец-20, Месец-24, који су аутоматски вратили месечево тло на Земљу и чувени Месецоходи.

Иронијом судбине, скоро пола века после успешне експедиције Месец-9 1966. године, поново говоримо о одрађивању технологија за меко слетање – по предложеном сценарију 2015. године. Али пошто се историја креће по спирали, овог пута реч је ипак о новом помаку у програму освајања Месеца.

Олга Закутнаја,