Тајне песка на Марсу

Први пут после свог слетања на Црвену планету у августу летелица на Марс «Кјуриосити» је приступила кључном делу мисије – хемијском испитивању тла. Механички манипулатор је узео први узорак с равнице у гигантском кратеру Гале. Мања количина црвенкастог песка два дана је испитивана у лабораторији у самој летелици.

По подацима представника тима «Кјуриосити» на земљи, тест је први пут дао добре резултате – добијено је мноштво података, које истина, тек треба обрадити. Вест је звучала помало интригантно: «Да би се боље схватило шта смо сазнали планирамо да узмемо још узорака.» Други детаљи нису саопштени.

Песак је испитиван уз помоћ два инструмента. Први и вероватно главни на летелици на Марс је анализатор узорака (SAM). Он чини половину укупне масе научне опреме. Задатак анализатора је да открије присуство органских материја. Допуњава га инструмент (CheMin), који је усмерен на хемијско-минеролошки састав.

Научници упозоравају: могуће је да органска једињења која буду пронађена на Марсу неће недвосмислено указивати на трагове живота. По речима биолога из МДУ Јелене Воробјове, спектралном методом су чак и на Плутону откривене материје органског порекла:

- Постоје различите врсте органских материја, има и ароматичних једињења која нису повезана са животом, њих је у космосу пронађено мноштво. Постоји и специфична органика, која је везана за живот. Зато састав елемената још увек не даје одговор. На «Кјуриоситију» се налазе спектрални уређаји који могу да дају анализу не само елементата, већ и њихових комбинација. Ако анализе спадају под појам који је везан за живот, то даје наду.

Органика биогеног порекла, премда се и састоји од истих шест познатих елемената, има своје карактеристичне црте. Међутим, није је тешко разликовати од небиогене, каже заменик директора Института за космичка истраживања Олег Корабљов.

- То је врло тешко питање. У принципу, има приступа који омогућавају да се дефинише такозвана хиралност (chirality, асиметричност молекула) у органским материјама. Међутим, прво их треба открити на Марсу, што засад није учињено.

Узгред речено, „Кјуриосити“ уопште не тражи трагове живота, како погрешно пишу агенције новости. Његов задатак је да одреди да ли су на Марсу икад могли постојати одговарајући услови за животну делатност микроорганизама и какву улогу је у томе играла вода. Важно је још да се утврди одакле се на планети појавио метан, који је у атмосфери Марса присутан у малим количинама, наставља Јелена Воробјова:

- То је један од биолошких маркера: метан се ствара у процесу живота, али може да настане и ван живота, на други начин. Зато не постоји 100% гаранција уколико метан буде откривен. Ипак, то би био успешан резултат, који омогућава да се на планету касније упути конкретнија астробиолошка мисија.

Чисто астробиолошка мисија на Марс је већ упућена средином 1970-их година. Апарати «Викинг» су тражили трагове живота и добили су противречне резултате. Њихово тумачење још увек изазива спорове у научном свету. По једној од верзија сензоре апарата је «преварио» хидроген у чијем присуству живе локалне хипотетичке бактерије. Хидроген им помаже да се не замрзну у хладној клими. По речима Јелене Воробјове приликом репродуковања ситуације «Викинга» у лабораторији МДУ микроорганизми су одлично опстајали у средини с високом концентрацијом хидрогена. Тако да резултати од пре 35 година имају нову научну интерпретацију која потврђује могућност живота на тлу Марса. Само треба детаљније испитати његов састав, чиме се управо и бави летелица «Кјуриосити». За откривање тајне хемије Марса од пре 2 милијарде година до данашњих дана апарат има 23 месеца.