Русија и тржиште беспилотних летелица. Шта ће донети касни старт?

Удео руске продукције на светском тржишту беспилотних летелица у наредних 10 година може да достигне до 5%, сматра руководилац департмана ратног ваздухопловства компаније Рособоронекспорт Сергеј Корњев. Данас основни испоручиоци беспилотни х летелица на светском тржишту су САД и Израел. Лидерском пару који контролише преко 70% тржишта, приближава се Кина.

Развој одговарајућег сектора у Русији започео је прилично касно због познатих разлога. Упоредо са тим оне је кренуто прилично брзо. При томе индикативно је да су успех у конструисању савремених конкурентних летелица постигли не традиционални произвођачи авионске технике, већ нове компаније: Еникс. ЗАЛА, Специјални технолошки центар и друге.

Основу руске гаме беспилотних летелица данас чине уређаји мале и доње средње класе, које се одликују релативно малом тежином и размерама и намењене су за решавање тактичких задатака. Разрада стратешких беспилотних летелица које су у стању да се држе у ваздуху десетак сати задатак је већ наредне етапе и може да буде решен само уз нагомилавање одговарајућег искуства.

Упоредо са тим управо мале и средње летелице данас су највише тражене на тржишту, како од стране државних, тако и приватних структура. И воде растућа разноврсност руских летелица може да донесе осетне предности. Пример успешних разрада такве калсе могу да буду комплекси Т10 Елерон-10 и Орлан-10. Узлетна тежина ових летелица износи 12-14 килограма, време патролирања неколико сати, оптерећење омогућава да се носе довољно развијени системи телевизијског и термичког извиђања.

Обе ове летелице имају узлетну тежину на нивоу од 12-14 килограма и могу да лебде изнад терена неколико сати. Корисно оптерећење од неколико килограма омогућава указаним летелицама да врше телевизијско и термичко извиђање. При томе конструкција оба комплекса дозвољава да се растави сама летелица и лансирни уређај ради удобнијег преноса, између осталог снагама одељења.

На пролеће 2012. године Орлан је прошао испитивања у војсци – пројектанти беспилотне летелице су успели да је интегришу у јединствени систем управљања тактичким ланцем. Подаци са Орлана могу да се користе у јединственом ситему за непосредно указивање циља, што дозвољава да се говори о њему као потпуном елементу система тактичког извиђања копнених трупа.

Карактеристике Орлана чине овај уређај достијним конкурентом израелских летелица – по својим тачктичко-техничким карактеристикама он се налази између малог Брд Ај и прилично великог Срчера од 400 килограма, по домету лета и емитовању је ближи последњем, без обзира на много мању тежину.

Излазак сличног уређаја на тржиште потенцијано може да осигура Рф добар прираптај прихода од високотехнолошког извоза, али један од главних услова за успех је опремање сопствених Оружаних снага сличним уређајима.

Нажалост, руска армија за сада користи беспилотне летелице у много мањој мери него остале развијене земље. О могућности САД или Израела, који активно користе беспилотне летелице за кориговање артиљеријских и авионских напада у реалном времену, а често и за уништавање прецизних циљева уз помоћ сопственог наоружања, наша војска сада може само да сања.

Ипак ситуација се поправља, при тиме истовремено у два правца: паралелно расту заинтересованости армије за нову опрему расту и могућност произвођача, који представљају на тржишту нове производе, при томе и могућности уређаја се проширију. Наредни корак на том путу који ће коначно означити претварање Русије у развијени фактор на тржишту беспилотних летелица, биће почетак производње опреме и делова за ове летелице у земљи, од којих се већи део за сада увози. Ипак треба се надати да како буде расла потражња за такву опрему, појава одговарајућих разрада и производње у Русији неће морати дуго да се чека.