Од Стаљинграда ка великој Победи

Пре 70 година, 19. новембра 1942. године Црвена армија је прешла у контранапад у Стаљинградској бици. Ова операција овенчана је потпуним разбијањем фачистичких трупа. Од зидова Стаљинграда започиње пут ка Великој победи на пролеће 1945. године.

Ова операција на Волги под називом Уран припремана је два месеца. Под опседнути Стаљинград у условима строге тајности пребацивано је појачање из Западног Сибира, била је формирана снажна ударна групација. Историчари називају овај моменат врхом, коренитим преломом у читавом Другом светском рату. Говори експерт Института за општу историју РАН Михаил Мјагков.

- Управо овде се десио мали прелом у рату. Не само зато што су Немци бацили тамо главне јединице и Хитлер је давао огроман политички значај овом граду. У том тренутку се десио морални лом немачке армије. А совјетска армија је осетила да непријатељ може да се задржи.

Контранападу су претходили месеци тешких борби. Читав свет је зауставишви дах пратио сукоб на Волги. Стаљинградска битка која је трајала укупно 200 дана и ноћи, највећа је и најкрвавија у историји човечанства. О Стаљинградској бици су написана брда литературе, догађаји су реконструисани буквално по минутама.

Уочи значајног датума одржана је масовна војно-историјска реконстркуција. У јединственој театрализованој сцени учествовало је 320 представника војно-патриотских клубова из читаве Русије, били су употребљени легендарни тенкови Т-34, аутомибили и стрељачко наоружање из доба Другог светског рата. Први пут су реконструисане уличне борбе за Стаљинград, говори руководилац волгоградског војно-историјског клуба Пешадинац Анатолиј Артамонов.

- Ми смо показали један од дана који су били у Стаљинграду. Потрудили смо се да прикажемо онај ужас који се овде дешавао. Наравно, све је било много трагичније, сложеније, ужасније: брда лешева, разбијена техника... Мислим да је то очигледна илустрација, покушај да се пренесе оно што су осећали наши дедови, како су у таквим условима они ратовали и да се ова трагедија надаље не понавља.

Први пут у реконструкцији Стаљинградске битке учествовали су љубитељи војне историје из Румуније. 1942. године Румуни су заједно са другим савезницима нацистичке Немачке – Мађарима и Италијанима – бранили крила немачког клина. У сам Стаљинград они нису ушли.

На питање зашто учествујете у сличним реконструкцијама, сви одговарају исто – у знак сећања на деде и прадеде. Свако има своју породичну причу из рата. Чак јаким мушкарцима када разговарају о погинулима којих има скоро у свакој породици, дрхти глас и на очи навиру сузе.