Ускоро ће се опет чути: „Радикали су били у праву“

 Разговарао: Душан Јојић

Господине Шаровићу, има ли ограничења око избора питања о којима можемо да разговарамо?

– Нема, питајте шта год желите. Бићу потпуно отворен. Сматрам да је јавности доста намештених интервјуа.

Ви сте заменик председника Српске радикалне странке др Војислава Шешеља и председник Извршног одбора. Која су ваша овлашћења у вођењу странке?

– Моја овлашћења прописана су статутом странке и стриктно ћу их се придржавати. Први задатак ми је да оживим и реафирмишем рад Централне отаџбинске управе, Председничког колегијума и Извршног одбора. Све су то колегијални органи, али ћу одговорност за њихов рад сносити ја. Самим тим, подразумева се да одговорност коју носим прате и одговарајућа овлашћења.

Хоћете ли успети?

– Сигуран сам да хоћу. Да не верујем у оно што радим, не бих се ни прихватао огромног посла који ме очекује.

Било је улизивања и обмањивања Шешеља

После изборног пораза било је доста речи о томе да Војислав Шешељ одлуке доноси сам. Објасните нам, како функционише комуникација са председником странке, како изгледа процес доношења одлука?

– Ни док је био у Србији, председник одлуке није доносио сам, а камоли да то ради из Хага. Он је сваке недеље држао седнице Председничког колегијума на којима су договаране активности. Тачно се знало ко шта ради, шта се сме а шта не сме. Странка је тада функционисала као сат, али се за ових десет година један по један шраф те страначке машине одвијао и испадао. Према томе, не треба измишљати топлу воду како би странка поново профункционисала, већ само применити све мере које је још пре десет и петнаест година примењивао Шешељ.

Колико је Шешељ у могућности да има реалан увид у стање у држави и странци?

– Он добро познаје све главне актере политичке сцене у Србији. Поред тога, прати штампу и телевизијске програме из Србије, у телефонском је контакту са страначким функционерима, али и људима ван странке. Није исто као да је у Србији, али је за човека његових интелектуалних капацитета и знања довољно да стекне реалну слику о већини питања.

Чланство сматра да је један од разлога за изборни пораз то што он није добијао праве информације из странке, јер сте му говорили само оно што он воли да чује?

- Било је много улизивања, обмањивања и фалсификовања извештаја. Међутим, Шешељ више воли да чује и најгору истину него најлепшу лаж. Пре 15 година, када сам био на почетку каријере, рекао ми је: „Немања, ја у тебе имам пуно поверење док ме први пут не превариш“. То никада нисам заборавио, нити сам га икада лагао.

Са дистанце од шест месеци, шта мислите, који су главни разлози за лош изборни резултат СРС?

– Много тога је било против нас. Страначки органи су годинама  систематски умртвљивани. Међуљудски односи су били лоши. Лоше осмишљена кампања довела је до тога да постанемо непрепознатљиви нашим традиционалним бирачима. Када се томе дода слаба заступљеност у медијима и чињеница да смо у кампањи потрошили 50 или 100 пута мање новца од других странака –изборни резултат није изненађење. Упркос томе, поносни смо јер смо остали доследни идеологији коју заступамо 22 године и што, за разлику од свих других, нисмо обећавали мед и млеко, већ смо народу говорили истину, иако она није нимало пријатна. Сигуран сам да ће србски народ брзо схватити да је још једном преварен и да ће се ускоро опет чути „радикали су били у праву!“

Кандидатура Јадранке Шешељ изнуђена

А ко су главни кривци?

– Највећу одговорност сносе они који су од септембра 2008. године заузимали најодговорније функције у странци. Председник странке је преузео одговорност на себе, али јасно је да је одговорност руководства у Србији много већа.

У јавности влада мишљење да је најгори у низу лоших потеза било кандидовање Јадранке Шешељ за председника Србије. Зашто је замењен Мартиновић?

– То је био изнуђен потез. Страначки органи су месецима пре избора одлучили да кандидат буде Мартиновић. Али, почеле су да стижу информације да је он у контакту са СНС. Били смо шокирани, али се испоставило да су информације тачне. Плашили смо се могућности да непосредно пред изборе повуче кандидатуру и подржи Николића или то учини у другом кругу.
Поред тога, агенција која нам је помагала у кампањи презентовала нам је податак да су Мартиновићева препознатљивост и рејтинг код бирача далеко нижи у односу на Јадранку. Она није желела да буде кандидат, противио се и Војислав, али на крају је преовладало мишљење да је њена кандидатура најбоље решење и њих двоје су прихватили став већине. Она је у свему овоме ни крива, ни дужна, само је хтела да помогне странци.

Мартиновић и Драган Стевановић су напустили СРС и прешли у СНС, иако је Мартиновић од свих радикала највише нападао Николића и Вучића.

– То што су урадили најбоље говори о њима самима. Не памтим да се неко на србској политичкој сцени толико понизио и обрукао. Мартиновићева издаја ме није изненадила, јер је пребрзо напредовао и од странке је у кратком времену превише добио. Стевановић је био дугогодишњи члан странке, сматрао сам га својим братом. До последњег дана ме је убеђивао да никада неће издати Војислава.
Ни после десет година без слободе, породице и отаџбине Шешељ се није одрекао ниједног свог принципа, а Мартиновић и Стевановић без посланичког мандата ни два месеца нису остали доследни себи и својим уверењима.

Иако су у СНС прешли уз велику медијску помпу, нису награђени неком функцијом.

– Чуди ме да такве „моралне громаде“ нису заузеле високе позиције у СНС-у.

Бољи сам од Ђиласа и Вучића

Ваши опоненти кажу да је лош изборни резултат у Београду био пресудан да СРС изгуби статус парламентарне странке, а да сте ви награђени и са места председника Градског одбора, унапређени у првог човека странке у Србији.

– Сигуран сам да ми функција коју обављам не би запала да странка на изборима није доживела пораз какав је доживела. Оног тренутка када смо пали испод цензуса и када је постало јасно да сада треба вадити кестење из ватре код дела бивших функционера опало је интересовање за највише страначке функције, многи „јунаци“ ником поникоше и у црну земљу погледаше. Проценили су да је знатно угоднија позиција седети са стране, не радити ништа за странку, а критиковати. Без обзира на све тешкоће, изузетно сам поносан што сам баш на Шешељев предлог изабран за његовог заменика.

Али изборни резултат?

– Нисмо се прославили у Београду, али је резултат  у главном граду на нивоу резултата у Србији. Знам да ме неке страначке колеге критикују иза леђа, али то су углавном они који ни прстом нису мрднули у кампањи. Кандидатуру за градоначелника сам прихватио иако сам од почетка знао да нећу имати никакву шансу против Ђиласових и Вучићевих медија и милиона евра које су уложили у кампању. Вучића и Ђиласа годинама позивам на телевизијски дуел, али ни један ни други за то немају храбрости. Поносан сам на све што сам у кампањи рекао и урадио, ничим нисам осрамотио ни себе ни странку. Бољи сам од Ђиласа и Вучића и то ћу доказати у годинама које долазе.

Сличан је и случај Вјерице Радете. Део чланства је незадовољан чињеницом да је након избора са места председника ИО унапређена на место потпредседника странке.

– Вјерица је за председника Извршног одбора изабрана два месеца пред изборе, а страначка инфраструктура пропадала је и уништавана годинама пре тога. Не кажем да Вјерица не сноси део одговорности и да није грешила, али разлика између мене и оних који је данас пљују је у томе што сам јој се ја супротстављао док је грешила. Све што сам имао да јој кажем, рекао сам јој одавно и то у лице, зато и поштујемо једно друго. С друге стране, они који су јој се највише улагивали пре избора и за њом трчкарали по Скупштини зовући је  „шефице“, преко ноћи су постали њени највећи критичари. Морам додати и то да је она дала значајан допринос одбрани Војислава Шешеља.

Шта она сад ради, како сарађујете?

– Као потпредседник, задужена је да формира Политички савет странке, али има и других обавеза. Лично мислим да у странци има места за свакога, посебно за оне који су своју лојалност небројено пута доказали. Битно је само свакоме наћи место са кога у страначком раду може пружити максимум.

Мирчић остаје ослонац

Дејан Мировић је потпредседник задужен за спољне послове. Да ли су странци уопште заинтересовани за сарадњу са СРС?

– Наравно да су заинтересовани. Зар ви мислите да је ико озбиљан, у свету или у Србији, отписао СРС и Шешеља? То би било превише наивно. Сигуран сам да смо странка с највише непријатеља, али нас ни пријатељи нису заборавили.

Да ли је истина да је ранији генерални секретар Елена Божић-Талијан дан након избора почела да ради у агенцији која је водила страначку кампању?

– Од избора немам никакав контакт са Еленом Божић-Талијан, али колико ми је познато, није се запослила у агенцији која нам је водила кампању. Она је одмах после избора поднела оставку на највише страначке функције, чиме је сама себи дала оцену за кампању коју је водила. Елена је преузела одговорност и поднела оставку, али није напустила странку.

Нови генерални секретар је Ана Симоновић, за већину чланства потпуно непозната особа. Откуд она, као доктор биолошких наука, на тој функцији?

– Ану сам упознао неколико дана пре него што је изабрана, иако је члан странке од 1990. године. Почетком деведесетих, три године је била секретар ратног штаба, након чега је више година боравила у иностранству, где је и докторирала. Ана има моју подршку, а време ће показати да ли је способна да одговори захтевима које носи функција на коју је изабрана.

Каква је позиција у странци Милорада Мирчића?

– Мирчић је један од оснивача странке и дугогодишњи председник Јужнобачког окружног одбора и члан Председничког колегијума странке.

Критикују и Зорана Красића?

– Као шеф тима који помаже у припреми одбране др Шешеља, Красић је дао највећи допринос. У скупштини је, као што знате, био незаменљив. Очекујем да Красић и убудуће буде један од стубова странке.

У јавности се у последње време слабо појављују и Наташа Јовановић и Гордана Поп-Лазић?

– Гордана се у последње време пасивизирала, ретко долази у странку, али је и даље члан Председничког колегијума.
Што се Наташе тиче, она је једна од особа за које бих „ставио руку у ватру“ да никада неће издати СРС.

У којој је фази хашки поступак против председника СРС?
– Поступак је у фази развлачења, као и свих претходних 10 година. Да је Шешељ за било шта одговоран, суђење би завршили за годину, а потом би му пресудили 20-30 година робије. Како чак ни хашки квазисуд није успео да докаже никакву кривицу, одлучили су се за развлачење поступка како би Шешеља склонили с политичке сцене у Србији док не униште СРС.

Очекујем да ће се чекати задњи рок за изрицање пресуде, а то је март следеће године.

Шешељ се добро осећа

Какво је сада његово здравствено стање ?

– Осећа се знатно боље него претходних месеци.
Када га је 6. јануара  хитна помоћ коначно одвезла у болницу, живот му је висио о концу, а са врата његове ћелије у затвору чувари су скинули плочицу с његовим именом. Вероватно су мислили да су проблем звани Шешељ коначно решили и да се неће враћати.
Како је могуће да бриљантну завршну реч Војислава Шешеља у Хагу гледа скоро два милиона грађана Србије, да народ буде одушевљен његовим наступом, а да за његову странку гласа мање од 200.000 бирача?

– Већина тих људи отворено каже „гласаћу за Шешеља када се врати“. Тадашње руководство Српске радикалне странке у Србији није бирачима улило поверење да на адекватан начин може да га замени.

Три године СРС је подгревала атмосферу о скором повратку Шешеља у Србију. Kада је реално да се то догоди?

– Kако прогнозирати каква ће бити пресуда ако Трибунал безброј пута у току процеса мења правила на штету окривљеног?! Што се тиче преурањених прича о његовом повратку, олако дата обећања се увек врате као бумеранг. Он је више пута опомињао да се не лицитира датумом његовог повратка.

Нема вас у медијима?

– То је питање за уреднике и власнике медија. Немамо новца да плаћамо наручене текстове, немамо своје тајкуне, а медије у Србији контролишу управо они који годинама покушавају да униште СРС. Ту мислим на  тајкуне, СНС и ДС.

Имате ли стратегију за пробијање медијске блокаде?

– Једина стратегија је упорност, доследност, рад на терену...Морамо ићи у народ и борити се да истина изађе на светлост дана. Мислим да грађани већ схватају да је велика грешка што србских радикала нема у Народној скупштини...

Зашто не узмете паре од тајкуна?

– Ми смо једина странка која се заиста бори против криминала и тајкуна, а ви ме питате зашто не узимамо новац од тајкуна. Нико не даје паре на лепе очи. Сваки динар који дају политичарима, после стоструко наплате од грађана. Када бисмо узели паре, било би нам много лакше, али то више не би била Србска радикална странка. Да је Шешељ спреман да се прода, он би био овде у Србији.

Режим промовише Двери

Зашто се СРС није више укључила у полемику око одржавања параде педера? Ви сте простор препустили Дверима.

– Ником ми нисмо препустили простор, већ су медији, односно они који их контролишу, смишљено простор дали Дверима. Ми смо тражили да парада буде забрањена, али не због безбедности, јер је то капитулација државе. Парада је морала бити забрањена због узнемиравања грађана, јер се њоме хомосексуализам пропагира као друштвена вредност, што свакако није. СРС је против било ког насиља, али исто тако не можемо подржати ништа што је противно законима природе и оно што није део здравог друштвеног живота.

Они сматрају да је то што раде здрав друштвени живот.

- Здравог друштвеног живота нема без рађања потомства. Уколико је неко ускраћен у том погледу, ми га искрено жалимо, али не можемо подржати да се тај недостатак пропагира као некаква друштвена вредност.

Неке агенције објављују да је рејтинг СРС око два одсто. Имате ли снагу да се вратите?

– Имамо. Природно је да након веома лошег резултата дође до разочарења али то није ни први ни последњи пут да нас отписују. Слично је било и 2000. године, па смо већ на наредним изборима поново били најјача политичка снага у Србији.

Који је то део бирачког тела на који рачуна СРС?

– На све оне којима је Србија на срцу и који схватају колико је наш народ угрожен. Рачунамо на све који су против уласка Србије у НАТО, на поштене људе, који се не мире са криминалом, са пљачкашком приватизацијом и са стањем у којем се један одсто грађана размеће богатством, док остатак народа живи на ивици глади, или већ гладује.

Како оцењујете председнички учинак Томислава Николића?

– Прича оно што грађани желе да чују али се у пракси ништа од тога не спроводи. Током кампање је тврдио да ће преиспитати све споразуме са Приштином. Док је изабран променио је плочу. Брзо ће се показати да је лагао и друго што је обећавао. Народ је за Николића гласао јер је желео по сваку цену да смени Тадићев режим који је катастрофално владао. Међутим, након избора нове власти у Србији се још теже живи.

Пре избора је најављивао убрзавање процеса придруживања Србије ЕУ, сада је променио плочу и тврди да Србија не жури у ЕУ и да неће трпети никакве уцене.

– А испуњавају један по један услов из Брисела. Сви челници владајуће коалиције једно причају иза затворених врата са представницима ЕУ а сасвим супротно када се обраћају домаћој јавности. Међутим, не могу се служити два господара. Интереси србског народа и ЕУ су супротни и брзо ће се показати да ће напредњаци бити лојални онима који су их створили а то су Запад и тајкуни. Николић и Вучић ће бити сервилнији Западу од Тадића, јер тек морају да се докажу новим господарима.

Пола владе зрело за затвор

Напредњаци су пре избора водили хајку против Динкића, а после избора му у руке дали сву економију и финансије Србије?

– То је последица жеље за влашћу, по сваку цену. Да је било неопходно и изводљиво, они би владу формирали и са Тачијем, само да дођу на власт. Што се Динкића тиче, ту је свака прича сувишна. Па човек је јавно признао да је преварио пет и по милиона људи, обећавајући им по хиљаду евра, само да би Тадић и он победили на изборима. Вук појео магарца, а Динкић стално министар.

Заменик премијера каже да је борба против криминала и корупције његова животна мисија?

– Свако ко иоле добро познаје Вучића, зна да је његова животна мисија да продајом демагогије освоји и задржи власт. Он је изузетно амбициозан и опасан човек, као ватра је, добар слуга али лош господар.

Шта мислите, колико далеко је спреман да иде у обрачуну са криминалом и да ли је способан да носи терет који је себи натоварио на леђа?

– Не носи он никакав терет. Напредњаци претходне четири године ни динара нису добили из буџета, а разбацивали су се парама и пропагандом. Свако ко им је помогао, није то учинио из човекољубља, већ да би му након избора вратили уложено. Међутим, тајкун који је уложио милион неће се након избора задовољити враћањем уложеног, тражиће 20, 30, 100 пута више. Неће то из својих џепова платити ни Вучић ни Николић, платиће грађани.

Очигледно је да су разлике између Дачића, Динкића и Вучића непремостиве. Када очекујете изборе?

– Њих није спојио било који политички принцип а свакако није ни поштење или жеља да ураде нешто добро за грађане Србије. Спојио их је лични интерес и жеља за влашћу. Влада ће трајати док лични апетити и нетрпељивост не прерасту количину власти које су се дочепали.

Због чега Вучић спречава смену Драгана Ђиласа ?

– Вучић ништа што ради не ради из убеђења, сваки његов потез дефинишу истраживања јавног мњења. Ђилас је, користећи свој огроман медијски утицај, у јавности изградио имиџ успешног градоначелника. На изборима је Вучића одрао као мачку и Вучић зна да Ђиласова смена не би медијски добро изгледала. Други проблем је што напредњаци, и да добију место градоначелника Београда, немају кога да ставе у ту фотељу.

Шта ће бити са СРС? Да ли ћемо после следећих избора радикале поново гледати у Скупштини Србије?

– Тек сада, када нас нема, видеће се колико смо значили. Упркос грешкама које смо правили, сматрам да нисмо заслужили пораз какав смо доживели. Мало ко је у Србији веровао да радикали неће прећи цензус. Па ипак, вољу грађана увек смо поштовали и прихватали, каква год да је била. Сада је на нама да исправимо грешке из прошлости, вратимо се изворним принципима и начину деловања странке и поново заслужимо поверење грађана Србије.

Антрфилеи:

Драган Тодоровић

Зашто Драган Тодоровић није био носилац изборне листе за Народну скупштину?

– Тодоровић је одбио не само да буде носилац листе, већ није желео да уопште буде на листи. Обавестио нас је да није у могућности да се озбиљније ангажује у странци јер мора да се посвети приватном бизнису како би био у стању да врати кредите које је подигао.

Да ли је још увек члан неког страначког органа?

– Члан је Председничког колегијума, али не долази на седнице.

Марина Рагуш

Шта је са Марином Рагуш? Поједини медији тврде да је прешла у СНС, други да је остала у СРС?

– Марина је својих пет минута славе доживела када је скоро читава посланичка група СРС избачена из скупштинске сале. Тада јој је на располагању било време читаве посланичке групе, која је радила за њу припремајући јој материјале за сваку тачку дневног реда. Она је то добро презентовала и стекла  популарност. Међутим, свако од нас на популарност различито реагује. Њу је нагло стечена популарност брзо удаљила од странке.

Западу су Тадић и Николић исти

Уочи избора медији су увелико најављивали Шешељев повратак у Србију. Наводно, било је потребно само да поднесе писани захтев трибуналу и да га привремено пусте?

– То су бајке за малу децу. Такве приче увек су пласирали непријатељи странке, попут Наташе Кандић. Пред последње изборе, та прича је поново покренута како би се код симпатизера странке подгрејала нада у брз повратак и како би, када Шешељев повратак изостане, већина тих људи на дан избора остала код куће или гласала за некога од кандидата који су у Србији. Нажалост, тако је и било.

Део чланства је љут, сматрају да је Шешељ могао да дође у Србију и тако допринесе да странка оствари добар изборни резултат, али да је њему сујета била важнија од судбине странке.

– Зар мислите да би исти центри моћи који га десет година држе у притвору икада учинили било шта што иде у корист СРС или самом Војиславу? Ми смо им трн у оку, јер знају да смо једини преостали стуб одбране србских националних интереса. Зато су чинили све што су могли и још увек чине све што могу да униште СРС.

Па пустили би га да узме гласове напредњацима и Николићу... да помогне Борису Тадићу да победи.

– Глупости. Западу је свеједно да ли ће њихове налоге у Београду испуњавати Тадић или Николић. Слуга је увек само слуга, ма како се звао.
Николић је тројански коњ кога је Запад подметнуо србском народу, под плаштом патриоте и националисте. Одлазећи из СРС, он се није одрекао само Шешеља, већ пре свега патриотизма и борбе за српске националне интересе. Време ће показати да ће Николић бити дупло сервилнији Западу него Тадић. Тадић је слуга Запада од почетка, по убеђењу, а Николић тек треба да се доказује и да окаје све „грехе“ почињене током 18 година, колико је био радикал.

Не возим џип

Неки вам замерају што сте се уселили у његов председнички кабинет, који је после одласка Николића био празан?

– У кабинет ме „уселио“ сам Шешељ, одређујући ме за свог заменика. Камо среће да су они који су раније имали његово поверење боље обављали дужност коју су прихватили. Да јесу, ја данас свакако не бих био његов заменик.
За разлику од својих претходника, који су се уселили у страначки џип а кабинет их није занимао, ја кабинет користим, али нисам желео да користим страначки џип, већ сам га гаражирао до његовог повратка.
Живим за дан када ће се Шешељ вратити у Србију и тако ме „иселити“ из свог кабинета.

„Велика Србија”

Шта је са страначким гласилом „Велика Србија“?

– Нисмо имали новца за штампање. Док траје беспарица, новина ће излазити ређе, а не месечно, као што је раније био случај. Међутим, надамо се да ће нови главни и одговорни уредник Душан Марић и подмлађена редакција избором тема и квалитетом текстова надокнадити тај стартни заостатак.

Мислите ли да је Марић, после афере са објављивањем снимка секса са секретарицом, добро решење?

– Не желим да улазим ни у чији приватни живот али не треба заборавити да је снимак направљен без његовог знања и објављен супротно правилима професионалне етике. Марић је изабран јер преко 25 година ради у новинарству, био је и главни и одговорни уредник других листова, објавио је четири књиге и више од 1.500 текстова у свим значајнијим новинама и већ три године је члан редакције „Велике Србије“. Дакле, не може се оспорити да има потребно знање и искуство и да квалификованијег кандидата за новог уредника нисмо имали.

Дачићу се не иде на изборе

Вучић је недавно изјавио да примећује да су Дачић и Мркоњић незадовољни његовим радом и позвао их да то јавно кажу.

– Очигледно је да је Вучић Дачића медијски гурнуо у други план, што овај све теже подноси. Дачићу се не иде на изборе, јер никад више ни он ни СПС неће имати ово што сад имају, али је свестан да су превремени избори неминовност. Зато ће он бити све мање спреман да трпи и ћути. Бориће се да извуче највећу медијску корист из овлашћења која му као премијеру припадају.

На изборе без коалиције

Да ли разматрате могућност да, попут већине других странака, СРС на следећим изборима учествује у коалицији? Помињу се Двери, ДСС, СПС...

– СРС је на изборе увек излазила самостално. Онај ко не може да пређе цензус не треба ни да постоји на политичкој сцени. Зар да се претворимо у СПО, који се зарад два, три мандата одрекао свих изворних принципа, па пред сваке изборе лута од немила до недрага. Ко год се уместо озбиљним радом бавио изборном математиком типа друга странка има 3%, ми имамо 4,5% а заједно ћемо имати 7,5% није добро прошао. Тим путем је СРС кренула у Црној Гори и доживела тежак пораз. Моје опредељење је јака странка која неће ни од кога зависити, већ ће поново имати одлучујућу улогу на србској политичкој сцени!
Оригинални текст интервјуа са замеником председника СРС, Немањом Шаровићем, можете преузети са следећег линка:
www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/vs/2tekst3549.pdf
 
Нови број Велике Србије можете преузети преко линка:
www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/vs/VS3549.pdf