Умберто Еко: Прашко гробље - дешифратор зла

Поводом 80. годишњице Умберта Ека, 5. Јануара 2102.

У Италији је   нови роман Умберта Ека „Прашко гробље„  објављен пчетком јесени 2010. и одмах изазвао велике полемике. „То је роман о најдубљим и  нимало часним  тајнама  XIX века  које бацају поглед пун забринутости на време у коме живимо“, пропратила је реклмном порукон појаву овог новог дела славног Итаљина , издавачака кућа „Бомпиан“. У самом називу је путни налог у тајну теме: Прашко гробље је једно од најстаријих јеврејеских гробља у Европи.Главни јунак , као што је речено у већ помињаној рекламној „пропратници „ романа је „цинични фалсификатор, који ради  за тајне полиције половине држава Европе:  он плете мреже, поставља  замке и припрема атетанте   утичући својом делатношћу на  политички и друштвени развој континента.“ У огласу се не помиње да  главни  јунак капетан Симон Симонини жестоко мрзи Јевреје и фабрикује досије од кога ће настатати злокобни фалсификати „Пртоколи сионских мудраца“, омиљена лектира Адолфа  Хитлера која  ће послужити њему и „његовим ближњим“ као “руководство за акцију.”

Интрига је успела: “Прашко пролеће“ је у продаји  тек од 29. октобра, а први тираж штампан у 200.000 примерака  већ је распродат, па ускоро терба да се појави   и друго издање. Роман ће бити превден и штампан у  40 земаља у свету. У међуврену су се и прве кртике отргле са ланца.

 

Сваки пут када Умберто Еко, кога многи сматрају за назјначајнијег међу  живим италијанским интелектуалцима  изда нови роман, италијанска пишућа братија остаје “затечена„. Овог пута, међутим,повод за раговање је могао послужити антисметизам, којим је, како кажу, начичкана   цела књига. Међтим,први оштри критички одзив  романа није ни дотакао јеврејску тему у њему. Још два дана пре него  што је књига и изашла , Зденек Фрајборт,  чески преводиац Екоа, је дао изјаву за Ел Ђорнал (El Giornale): “Еко је добар писац, језик му није лош, али ништа нарочито. Еков језик се не расветава поезијом. Он је пре свега научник који је открио начин како се  писањем прозних дела постиже успех „.

Полемика се распламсава 

Али права полелмика се распламсала тек након осврта  објављеног у Оссерваторе романо , офицјелном органу Ватикана. Критика  објављена у овом католичком листу је раздробила роман, назвавши  га “досадном, нејасном, замршеном књигом“, која се уз све то чита „са тешком муком. “Аутор ове жестоке  критке је Лучета Скарафја, професорка  на римском универзитету Ла Сапинза, негодује  јер, по њеним речима постојано  описвање  јеврејске подмуклости у роману изазива подозрење о дволичности аутора , а бесконачни пасажи о гнусним цртама јеврејског карактера могу  подстаћи  читаоце да у њих поверују. “Уобличавати антисемитизам  тако што ће себе позицирати  на његовој страни –не може значити   његово  разобличавање , него  једино може изазвати растућу одвратност према таквој прози“, гневно пише професорка Лучета Скарафјапод под  насловом “Посматрач“ на насловној страни Оссерваторе романа. Са том позицијом се сагласила и историчарка Ана Фоа. У свом осврту, публикованом у „Јеврејским страницам“, месечнику Савеза јеврјеских општина Италије, она каже: “Аако смо се  у  „Имену руже“ још и могли забављати темама јеретика и вештица, можемо ли  тако  невино поступити и у односу према књизи која је  инспирисала  Хитлеров план истребљења Јевреја и који моноги до дана данашњег сматрају , ако  је и фалсификат , правоверном ,отрежњујућој реалношћу?“

 

Говорљиви цврчак

Међутим, на све ово аутор „Прашког гробља“ одговара једном те истом тврдњом  у стилу „и цврчи,цврчи, цврчак „:Ја разобличавам заверу оних који производе зло ,ко сеје мржњу према Јеврејима, “изјавио је Еко у интервјују тим истим “Јеврејским страницама„ и додаје: “Аутор трактата из хемије  увек је у парву кад очекује да ће га  неко искористити да отрује своју бабу. Злонаммерних људи има увек и свуда. Али не мислим да им је за њихове идеје неоходно да читају моје романе. Напротив, ја сам својим књигама покушао да укажем на њихове завере и да их разобличим.“

 

Умбеерто Еко се поиграва са антисемитским стереотипима  XIX века да би их разбио и покзао њихову неоснованост. “Протоколи сионских мудраца„ је праоснова било којег антисемитиског памфлета, њихова давна страст. Еко их је изучавао подробно,писао о њима  ,и више од тога, њихове трагове је откривао још у  француским романима XIX века. Он је често  указивао на њихову   неправоверност. “Мало се може веровти у то да би зликовци на тако бестидан начин могли износити  своје подле планове „ писао је Еко у огледу „Италијани-антисемеисти? “објваљеном 2002.г. у недљенику Еспресо. По њговим речима „сионски мудраци„ у својим текстовима наводе како јеврејска влада форсира спорт и визуелну пропаганду ради оглупљивања радничке класе. Та  теза више личи на берлусконовску, него на јеврејску пропганду”, иронично је  приметио Еко.

 

 

„Протоколе“ искористио Хителр да оправда геноцид над Јеврејима

Без обзира на то што је аутентичност текста „Протокола „ стављена под сумњу још 20-их година XX века , Хитлер их је  искористио као историјско оправдање геноцида над Јеврејима. Роман- фељтон Умбета Ека „Прашко гробље „ још је један покушај да се открије како је настала подвала  и сачињена конструкциј „Протокола“ , какву је  улогу у историји одиграла.У беседи са рабином Рикардо ди Сењијем , опубликованом у том истом Еспресу  још пре него  се и заметнула ова дискусија ,аутор „Прашког гробља“ је објаснио шта уставри стоји иза теорије завере о којој се говори у књзи:завера је потребна оном ко не може да објасни себи због чега  му ништа није полазило за руком, док други имају успешан живот . „Људима је потребан непртијатељ.Ја  приморавам своје  ликове ,тајне агенте  да о томе говоре.Ко је у ставри тај наријатељ? Увек неко други .Док су  неки  „други „ сасвим  ишчезли током масовних истребљења , јеврејска традиција захваљујући снази своје културе  увек се противила и помало пружала отпор.Управо због тога су Јевреји и постали идеално оваплоћење слике „другог.“

Тероија завере као вечна матрица у историји човечанства  

Теорија завере, као и слика непријатеља –вечна је матрица у историји човечанства , која се ,по речима Умберта Ека, „рађа помоћу  оригиналних и свима познатих материјала, али састављених на такав начин да вазда изазивају подозрење. Очигедно је да је то актуелно не само за Европоу и не једино за XIX век. Разобличавајући  све „изме“, Еко истражује природу лажи која је птрактично неодвојива од истине, као категорију савремености.
 

Интелектуалци не разрешавају кризе, они  их стварају

Вероватно је Фрајборт у праву, Еко –није велики писац.Али он остаје најсјајнији ум нашег времена и можда последњим овплоћењем оног типа интелектуалца за који се каже Говорљиви Цврчак, о којему је и сам писао.Није чудо што се његов роман нашао у центру полемике.Једном су Ека позвали на конгрес који је организовао Франсоа Митеран са својим окружењем. Тема конгреса  је била: “Како Интелектуалци могу допринети  разрешењу светских криза “.Излагање  Умберта Ека је било сасвим кратко: ”Интелектуалци не решавају кризе, они их стварају“.
 

Умбеерто Еко –италијански прозаик, семиотичар, културолог , есејиста.Рођен је 1932., а  1954. завршава Турински универзитет уметности , радио је на телевизији, био колумниста великог листа „Еспресо“ (Л'еспрессо), предавао естетику и теорију куктуре на унивезитетима у Милану, Фиренци и Турину. Пеофесор је универзитета у Болоњи, почасни доктор многих страних универзитета . Аутор је романа „Име руже „ (1980.), „Фуково клатно“ (1988.), Острво дана пређашњег , (1994.), „Баудолино„ (2000), ,  „Тајанствено племе   царице Лоане „( 2004. )

„Протоколи сионских мудраца „- зборник текстова  који се појавио у Русији 1903. Издавач, царска тајна   полиција „Охрана„ је представила документ као дело светске  јеврејске завере. У тесктовима су изложени планови  о јеврејском заузимању светске привреде , проницања у структуре управљања државама, стављања нејевреја под контролу, искорењивање других религија. У серији чланака објављених у лондонском листу Тајмс (Times) 1921. доказано је да су „Протокли„ плагијат, фалсификат, направљени на основу политичке сатире, која нема никаве везе  са Јеврејима. Без обзира на све то ,ове тесктове  и дан данас још увек користе антисемист посебно на Блиском Истоку, као главни доказ постојања тзв јеврексје завере. 

Легенда литографије Молитва на Прашком гробљу. Гробница раба Лава.Илустрације књиге Пашког погребног друштва “Хевра Кадиша” , 1780.Сагласно јеврејском предању, велики прашки рабин –рабин Лав ,изрекао  је  на свом гробу проклетство: нека погине сваки онај ко покуша да наруши спокосјтво његово.
 

Аутор графика – Ривка Беларева, сликарка -графичарка, историчарка  ументости, ауторка илустрација библијских текстова. 
 

Илустрације у овом тексту: 

1 ”Кочијаш и раб Азјек”; 

2”.Погром”;  

3.”Дете”; 

4.”Смотуљак”.