Аргентина на ивици социјалног слома

Ових дана Аргентина је била паралисана 24-часовним генералним штрајком, који је био уперен против председнице државе Кристине Киршнер. Стручњаци упозоравају о све већем протестном покрету и јачању опозиције у вези са нарастајућом економском кризом. Криза и опасност су тиме дубљи што од стања у Аргентини умногоме зависи стање у целој Латинској Америци, а посредно је повезано са САД и Канадом.

На ову тему говори аргентински аналитичар Хорхе Кастро:

- Национални штрајк је буквално паралисао земљу. Организовали су га синдикати, а главни је захтев био снижавање пореза на примања. По неким показатењима, овај порез износи и до 25%. Влада је била принуђена да повећа овај порез у вези са сивом економијом у коју је на неки начин увучено готово 40% радно способног становништва. Осим тога, синдикати су незадовољни буџетсњким планом који је усвојио кабинет Кристине Кришнер, према коме раднике чека смањење минималне зараде, смањење износа пензија и друге неповољности. Ипак, по мени, ови протести имају свој политички контекст, јер гледано са друге стране, национална валута је ојачала за последњих 10 година а ситуација у земљи је значајнпо стабилнија. Организатори ових протеста су повезани са опозицијом.

Додатну тежину овим протестима даје и чињеница да су и снаге безбедности јаче и веће негпо раније. Ове јесени су на улице Буенос Ајреса изашли припадници војне полиције и обалске страже, не како би преузели власт, већ како би затражили повећање плата. Струшњаци примећују, да аргентински војници и припадници оружаних снага нису тражили повећање плата од владе.

Вероватно је да ће Киршнер у сваком случају морати да „притегне кајш“. Али то не значи да ће репресија узети маха, већ да би ваљало да сваки аргентинац преузме део личне одговорности . То значи да се економски проблеми не решавају на трговима, већ своје делање ваља усагласити са ситуацијом.