Заједничка историјска меморија Русије и Украјине

24. новембра у читавој Украјини је одржан Дан сећања на жртве глади и политичких репресалија. Према традицији, он је обележен минутом ћутања и палењем свећа. У Кијеву су комеморативној церемонији код Споменика жртвама глади учествовали председник и премијер земље.

Глад 1932.-33. године се сматра у Украјини злочином без преседана од стране тоталитарног режима против украјинског народа. И у Русији сматрају да је то страшна трагедија. Међутим, за време председништва Јушченка његови идеолози су покушавали да је третирају као једну од чињеница вековне тираније Руса према Украјинцима. Ради тога је у Кијеву био основан Институт сећања, који је разрадио много русофобских историјских митова. Услед тога је реч голодомор у то време постала камен спотицања у односима Кијева и Москве, мада је познато да је глад 1930-х година протеклог века био узрок смрти не само милиона Украјинаца, већ и милиона сељака Поволжја, Урала, Западног Сибира, Казахстана, Северног Кавказа и других региона. Сваки народ мора да памти своје жртве, али идеологију Јушченка давно треба напустити, - истиче шеф оделења Украјине Института земаља ЗНД Кирил Фролов.

- Између осталог, као и покушаје представити глад у Украјини 1930-их година као искључиво геноцид Украјинаца. Подсетићу да су бољшевици 1920-их година спроводили геноцид Руса, уништавали РПЦ и активно подржавали такозвану украјинизацију. То је био покушај раздвајања Украјинаца и Руса, покушај брисања заједничке хиљадугодишње историје. Глад је била последица политике стаљинских бољшевика, који су спроводили индустријализацију. Дошло је до конфликта урбанизације и села, који је захватио читаву територију Совјетског Савеза, односно, и Русе, и Украјинце. То ни у ком случају није био геноцид, већ социоцид, повезан с политиком индустријализације.

Страсти и спорови око те теме су већ много мање. Данас историчари и лидери јавног мњења могли би да формирају неки заједнички ритуал сећања на жртве политичких репресалија, с којима су се суочиле и Русија, и Украјина у првој половини 20. века, - сматра заменик генералног директора Центра за проучавање постсовјетског простора Александар Каравајев.

- Томе би се могле прикључити и друге земље ЗНД. Подсетим, код нас у Русији је то Дан сећања на жртве политичких репресалија, који се обележава на државном нивоу. Морамо да будемо свесни проблема испровоциране глади. Већина руских историчара сматра да је глад била испровоцирана. Питање је у томе, што не смемо имати претензије у данашњости, данашњој политици. О свему би се могло расправљати много мирније. Треба разрадити неки заеднички прилаз, који би се одражавао и у политици, и у образовању, и у медијима.