Кјото кроји капу Русији

Кјотски протокол није оправдао очекивања Русије. На 18. конференцији ОУН о клими дата је изјава да РФ неће прихватити на себе обавезе за други период важења пројекта. За пет година постојања споразума све земље-чланице су успеле да смање количину емитовања гаса по систему стаклене баште у атмосферу, а неко је на томе чак зарадио и новац. Зашто
„Кјото“ Москви више није занимљив?

Русија је Кјотски протокол потписала у марту 1999. године, али га је ратификовала тек 5 година касније. С чиме је то повезано за „Гласу Русије“ је нешто рекао директор Института за глобалну климу и екологију Јуриј Израел:

- Протокол је ратификован искључиво због политичких разлога. Између осталог, тиме је био условљен улазак у СТО. Да нисмо ратификовали Кјотски протокол он не би могао да ступи на снагу, зато што су се тамо збирали поени. А поенима су се сматрали издувни гасови које емитују све земље и требало је прикупити 55% свих земаља из списка бр. 1 протокола. Без РФ и без САД то се не би остварило.

По договорима из 2005. године Русија је по количин гаса по систему стаклене баште требало да остане на нивоу из 1990. године у првом периоду важења протокола. Ово је обећавало велику корист, јер је последња година постојања СССР била време активне производње издувних гасова. А после распада Совјетског Савеза постало је јасно да се Русија у скорије време неће приближити нивоу емитовања издувних гасова свих република.

Након пет година рада у оквиру протокола стручњаци нису дошли до недвосмислених закључака. С једне стране, количина издувних гасова се смањила, продаја квота је попунила буџет, али најављене количине нису биле реализоване, истиче руководилац енергетског програма „Гринпис Русије“ Владимир Чупров:

- Нажалост, Русија није међу земљама које су максимално искористиле услове Кјотског протокола. У суштини, купили смо веома скупу карту за воз којим нисмо отпутовали.

По оценама других стручњака у оквиру уговора Русија је успела да примени технологије за уштеду енергије и да искористи обновљиве изворе енергије. Трећина пројеката реализованих уз помоћ КП везана је за сферу нафте и гаса и за пројекте за утилицазију пратећег гаса. Само учествовање у протоколу помогло је да се реше ови проблеми, сматра консултант представништва Програма развоја ОУН у Русији Александар Аверченков:

- Наше компаније треба да добију на стотине милиона, можда чак и милијарду долара за остварено смањење. Зато није истинакад се каже да од Кјотског протокола ништа нисмо добили. Русија је добро реализовала овај пројекат. Дала је допринос решавању климатског проблема и добила је нова организациона решења, нове технологије. То је била и економски и еколошки оправдана делатност.

Јапан и Канада су већ одбили да поштују обавезе КП од 2013. до 2020. године (други период). Русија ће узети паузу у „Кјоту“ до 2020. године. За осам година на смену КП ће доћи нови споразум. То не значи да РФ иступа из протокола, већ се има у виду одрицање од свих погодности: квота, могућности реализације и верификације пројеката. Осим тога Министарство природе припрема свој план за смањење емитовања гаса по систему стаклене баште у атмосферу за наредних седам година.