Александар Кокотовић - TWITTER НУДИ ОГРОМНЕ МОГУЋНОСТИ

1. Како друштвене мреже мењању наш поглед на свет?

1. Друштвене мреже су утицале на промену света у којем живимо као мало која технолошка иновација у XX веку. Сам значај друштвених мрежа се огледа на много начина, од основне интеракције између појединаца која се у многоме променила са растом популарности друштвених мрежа, до револуција које су се 2011. догађале на северу Африке. На нивоу појединачних односа између појединаца и група пре свега утиче позитивно на много начина – дозвољава много бржу и ефикаснију комуникацију, смањује на минималан ниво трансакционе трошкове те комуникације и убрзава и побољшава повезивање између појединаца. Велики утицај друштвене мреже имају и у односу група појединаца према владама и државама. Није случајно што су друштвене мреже у тоталитарним режимима често забрањене – оне показују грађанима шта је то имају грађани у другим државама, те указују на могућности које индивидуална слобода пружа и које људи природно желе, а ти тоталитарни режими им то онемогућавају. Друштвене мреже су помогле и транспарентности, односно полако уче владе да морају радити отворено те пазити како и где троше новац пореских обвезника, што је показао случај Викиликс. Све ове промене су врло значајне за слободу појединца.

2. У Србији је Блог као форма све популарнији - да ли код нас Блог може имати популарност као класични медији?

2. Тачно је да се у Србији виђа сталан тренд раста популарности блогова. Уосталом, то доказује и број учесника тек завршене Блогоманије, скупа блогера одржаног на Старој Планини. Сматрам да блог као форма не може надмашити популарност класичних медија у апсолутном броју људи у Србији која се служи једним или другим начином информисања. То се неће десити још одређено време, из простог разлога што информатичка писменост у Србији није на толиком нивоу да је то могуће. Ипак, блогови на веома видљив начин утичу и тек ће утицати на класичне медије. Они такође и допуњују недостатке класичних медија, пре свега у виду критичких осврта на одређене теме и алтернативне погледе на дешавања око нас. Уједно и траже стално усавршавање оних који се баве класичним медијима и унапређивање њиховог начина извештавања о догађајима. Блог је ту и када су у питању ствари о којима медији не желе да пишу, из многих разлога, а јавност их сматра потребним. У многим ситуацијама су блогови изнели на светло неке догађаје које класични медији у много ситуација не би објавили.

3. Тwиттер - феномен у Србији?

3. Сваким тренутком број корисника Твитера у Србији расте великом брзином. То се одражава на неки начин на квалитет дискусија, али у игру уноси и велике могућности. Када је Твитер почео да добија на популарности на нашим просторима, заједница на Твитеру је била врло мала. Углавном су ту били људи који су већ дуго били на интернет небу, те се велики број нас приватно знао, а И дружио. Са порастом популарности ове друштвене мреже, порасле су и бројке – добили смо све већи број људи са све различитијим интересима. Могућности које Твитер пружа и његов утицај на друштво су биле видљиве у много прилика. Групе твитераша су покретали грађанске иницијативе са врло позитивним резултатима за многе грађане Србије. Утицај Твитера се види И кроз присуство и активност политичара на овој друштвеној мрежи што показује да и они препознају значај који ова мрежа има. Такође, медији све више схватају колико је ова мрежа моћна. Један од примера на којима се види моћ ове мреже је и скорашњи случај пожара у Народном позоришту у Београду. Прве информације о овом догађају су се појавиле само минут након самог почетка пожара, на интернет медијима сат или два касније, а о томе се у новинама могло читати тек следећег дана. Људи препознају те предности Твитера и то је један од разлога за свакодневни пораст броја корисника ове мреже у Србији.

4. Колико је Србија заиста далеко од ЕУ?

4. Србија је у овом тренутку прилично далеко од ЕУ у форми у којој она данас постоји. Проблеми са уласком у ЕУ нису спољни фактори, како год бисмо их ми дефинисали, већ у највећој мери проблем у унутрашњој политици, унутрашњем уређењу и проблемима са којима се наше друштво суочава. Постоји политичка воља да се иде ка ЕУ, али не постоји политичка воља да се на томе напорно ради, а врло је лако закључити да без другог до овог првог никада неће доћи. Власт, ниједна од петооктобарских промена до сада није показала искрену жељу да имплементира неке од вредности које поседују све чланице ЕУ, а које би значиле самом стању у земљи. Вредности као независно судство или владавина права су вредности које нису нешто што треба гајити само да би се ушло у ЕУ. То су вредности које морају да постоје да би само друштво напредовало. Док год се те вредности буду виделе као средство за улазак у ЕУ и приступ фондовима које финансирају порески обвезници других земаља, а не као циљ сам по себи, ми ћемо остати где смо и сада – ван ЕУ са слабом перспективом да се у њој у догледно време и нађемо.


5. Ваши будући планови?

5. Што се мојих личних планова тиче, они су пре свега везани за наставак академске каријере и унапређивање идеја за које се залажу две организације за које ја радим, Либертаријански клуб Либек и Студентс Фор Либертy. Ове организације се залажу за идеје индивидуалне слободе и слободног тржишта, а њихов утицај расте из дана у дан. Са Либеком у наредних пар месеци имамо неколико веома важних иницијатива и програма на којима радимо са све већом пажњом заједнице на проблем којима се бавимо. У Студентс Фор Либертy тренутно сам на позицији регионалног директора за југоисточну Европу и тренутно радим на оснаживању мреже коју наша организација има. Од 2013. нас чека процес интернационализације организације, те ћемо имати велико задовољство и велику одговорност да радимо са организацијама широм света које се залажу за циљеве у које и ми верујемо.