Сећање на Галину Вишњевску

Умрла је оперска певачица Галина Вишњевска. Адут у шпилу Бољшој театра – тако су је назвали у време када је блистала на тој сцени: а то је трајало више од две деценије – од 1953. до 1974. године. Прва је од руских певачица која је освојила сцену америчке Метрополитен опере и друге најбоље сцене света. Посвећивали су јој своја дела класици 20. века – Дмитриј Шостакович и Бенџамин Бритен. Ја сам све стигла, рекла је једном Галина Вишњевска – имала сам најбоље у животу што може да постоји: најбоље позориште, најбољег мужа, најбоље диригенте и редитеље.

Они су били веома различити: муж Галине Вишњевске, велики музичар Мстислав Ростропович био је комуникативан, имао је милион пријатеља од краљева до гардеробера. И она- неприступачна оперска дива, амазонка и ратница која је говорила истину у очи свакоме, без обзира на положај и дужност. Такав је био карактер ове жене, која је у детињству преживела ужасе Другог светског рата, остала сироче, гладовала... У аутобиографској књизи Галина. Животна прича, преведеној на 34 језика, Вишњевска је писала: Ја сам преживела читаву 900-дневну блокаду Лењинграда за време Другог светског рата, извлачила испод бомби рањене, умало нисам сама умрла од дистрофије. Требало је преживети, борити се по сваку цену! Помогли су снови. Замислила сам како ће се завршити рат и певаћу на сцени... Не чуди што је Галина Вишњевска више од свих награда које су јој додељивали у разним земљама ценила медаљу За одбрану Лењинграда.

Своју музичку каријеру Галина Вишњевска је градила заједно са мужем Мистиславом Ростроповичем. Они су знали и тренутке потпуне славе, и године озбиљних искушења, када су били оптужени да су диседенти и морали 1974. године да отпутују у иностранство, лишили су их совјетског држављанства. Ипак проживели су срећан живот: прославили су златну свадбу – 50 година брака, тријумфално се вратили у домовину 1991. године.

Галина Вишњевска је напустила оперску сцену не дочекавши залазак своје каријере, објаснишви свој поступак овако: Осетила сам да је нестала радост од певања. Али живот у уметности наставио се низ година. Она је умела да изазове одушевљење као глумица у филму Александра истакнутог мајстора екрана Александра Сокурова. Она је у Москви отворила Центар оперског певања и припремала тамо младе оперске уметнике. И једном, када је говорила о том свом чеду, приметила је:

- Добила сам све у Русији. Ја сам Рускиња, мене су свему научили овде. И желим да све што умем стигнем да дам драгим ученицима.

Галина Вишњевска је преминула, али њен дивни глас, на срећу за потомке, сачуван је на снимцима и остаће заувек еталон вокалне уметности.