Спољна политика Русије: тачке над „и“ су стављене

Руска штампа добила је на располагање нацрт Концепције спољне политике Русије, разрађен по указу председника који је дао МСП одмах после инаугурације 7. маја. Фактички овај документ је спољнополитичка платформа земље најмање до наредних председничких избора 2018. године.

Једна од базичних претпоставки документа, заснованог на предизборном чланску Владимира Путина о спољној политци је да Русија намерава да гради своје међународне односе у нестабилном свету и њено мишљење ће уважавати само ако је она јака и чврсто стоји на ногама. А занемаривање основних принципа међународног права води ка дестабилизацији односа међу државама.

Управо у таквом контексту Путин разматра кораке САД и НАТО-а који се не уклапају у логику савременог развоја и ослањају се на блоковско мишљење. У првом реду реч је о проширењу Северноатлантске алијансе и о изградњи нових објеката војне инфраструктуре, на пример ЕвроПРО. Међу другим факторима нестабилности је међународна криза, нивелисање улоге УН у трансгранични изазови, као што су тероризам и шверц наркотика. У тим условима Русија са њеним јединственим геополитичким могућностима добија улогу стабилизатора међународне политике и глобалне економије.

Москва је у том кључу спремна да и даље активно учествује у развоју таквих организација као што су ШОС, БРИКС, ЗНД и ОКДБ. Апсолутни приоритет спољне полтике биће интеграција на постсовјетском простору, сматра политиколог Павел Данилин.

- Још из експозеа парлменту смо видели да се улога ЗНД и земаља на постовјетском простору увећава. У концепцији се о томе говори прилично детаљно. Сматрам да ће бити активизиране интеграционе иницијативе. И односима Русије са Казахстаном и Белорусијом ће бити дато максимално зелено светло. Земље које се на то одлуче добиће разне привилегије, између осталог и полтичког формата.

Москва се нада такође у продубљивање интеграционих процеса са Кијевом. Између осталог интеграција са државама на постсовјетском простору не искључује тесне односе са другим великим факторима – земљама Азијско-Тихоокеанског региона, Латинске Америке, Африке и ЕУ. Председник у свом чланку пише: Русија је неодвојиви, органски део Велике Европе, широке европске цивилизације. Наши грађани се осећају европљанима. Није нам све једно како се развијају ствари у уједињеној Европи. Зато је и у концепцији европска линија једна од приоритетних: тамо се издвајају задаци постизања безвизног режима и развоја пословног, између осталог енергетског партнерства.

Што се тиче САД, од њих Москва намерава да добије чврсте гаранције неусмерености система ПРО против Русије, као и поштовање норми међународног права, између осталог немешања у унутрашње ствари суверених држава. У свези са тим можемо се сетити иранског нуклеарног проблема који може да буде узрок војне операције против ове земље и њених политичких противника. У предизборној публикацији Владимир Путин истиче да Русију брине све већа опасност од војног напада на ову земљу. Ако се то деси, последице ће бити заиста катастрофалне. Њихове реалне размере немогуће је замислити. Убеђен сам да проблем треба решавати само мирним путем, закључује руски лидер. Упоредо са тим, по мишљењу Путина, нуклеарни статус Северне Кореје за Москву је неприхватљив.

Москва ће и даље бранити то да УН немају алтернативу. Председник декларише: Трудимо се да схватимо и уважавамо интересе наших партнера – али молимо да се поштују наши. Што се тиче технологије спољне политике, она је одређена као блага сила која подразумева комлекс механизама уз ослањање на могућности грађанског друштва, информационо-комуникационе, хуманитарне и друге методе алтернативне касичној дипломатији.