Клинтонова хоће да уништи СССР

„Гушење опозиционог расположења у земљама Источне Европе и Средње Азије може довести до нове ‘совјетизације’ тих држава“, изјавила је државна секретарка САД Хилари Клинтон. Она је себи дала толику слободу само неколико часова после сусрета са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом у Даблину. Додуше, био је то њен опроштајни сусрет.

Руска страна је одмах одговорила. Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у, уверен је да изјаве САД о томе како Русија тежи ка „ресовјетизацији“ постсовјетског простора не одговарају реалним процесима који се одвијају у региону.

Раније се државна секретарка уздржавала од тако оштрих порука Русији и њеним савезницима. Међутим, у последње време се ситуација из корена променила. Сада она даје себи слободу да говори практично све што мисли, све што се „накупило“, све што од ње желе да чују млади амерички „јастребови“ који још немају искуства у међународним односима.

Вашингтон би, наравно, желео да све земље света играју искључиво како он свира, да се сви клањају моћном америчком оружју и да покорно прихватају све његове одлуке. Али у свету има много земаља које немају намеру да буду амерички вазали. Поједине државе на нашој планети и даље воде своју сопствену спољну политику, која не зависи од Беле куће.

Треба имати разумевања за државну секретарку. Она већ неколико месеци пакује кофере. Очекује се да ће Клинтонова у јануару напустити свој високи положај. Према томе, она сада може да говори, коментарише и осуђује колико јој душа жели. Али ништа друго и не може да се очекује од „ћопаве патке“ (Lame duck), како у Америци зову одлазећег политичара.

Па ипак, она је још увек на функцији државног секретара САД. Кад она нешто каже, то још увек нису само емоције обичне Американке. Њена изјава је званична позиција Вашингтона, која је у Москви свакако запажена. То значи да ће њене речи имати непосредан утицај на ниво и квалитет руско-америчких односа. Ма колико Америка желела да се покаже као да не зависи од Русије, ипак би се вашингтонски политичари могли присетити да свет постаје све „мањи“, а додирних тачака је све више.

„Русија, пре свега, никоме ништа не намеће“, објаснио је Александар Грушко. „Али ми полазимо од тога да свака држава може бити заинтересована за коришћење свих потенцијала сарадње са својим суседима. Ми у последње време инвестирамо у интеграционе процесе, и то не доживљавамо као противтежу општим тенденцијама глобализације. Што се тиче тврдњи о ‘совјетизацији’ и ‘ресовјетизацији’, тај клише апсолутно не одговара реалним процесима који се данас одвијају на постсовјетском простору“.

Владислав Воробјов,