Пушење као симбол земаља у развоју

Пушење је постало симбол сиромашних и земаља у развоју. У овим земљама се и налази 80% пушача света. Светска здравствена организација упозорава: ако владе ових земаља не предузму хитне мере, у току неколико деценија од пушења ће умрети скоро милијарду људи.

Према подацима стручњака СЗО, многе од земаља у развоју нису законски ограничиле рекламу и употребу дувана. Највећи произвођачи дувана су САД и Кина. Највећи производни погони транснационалних компанија већ се налазе у Индији, Кини и Индонезији. У овим земљама се налазе две трећине од укупног броја свих запослених у дуванској индустрији. Дуванске компаније, губећи профит на Западу, где се води успешна борба са пушењем, се преоријентишу на азијско и латиноамеричко тржиште.

Истовремено, се у овим земљама води непрестана рекламна кампања кој има за циљ да зарази пушењем што већи број људи. Представљајући се као животно важни инвеститори у економију, представници дуванских компанија активно гурају смртоносну идеју: пушити – значи, бити бољи, успешнији. Тако у Уругвају, у реклами за најјефтиније цигарете Montana, учествују јако млади младић и девојка. Анкете су показале да је у Уругвају пробало пушење више од трећине 13-годишњака. У Африци се у рекламама дуванских производа појављују само белци из развијених земаља, што локално становништо наводи на помисао да богати људи пуше. Без обзира на то што су многи глумци хероји рекламе дувана умрли од рака плућа, код становника сиромашних земаља њихово појављивање на екрану је и даље асоцијација на богату Европу или Америку. Томе доприносе и рекламни слогани типа „Прави амерички укус“, као и натписи на кутијама "Made in USA". Ево шта о методима дуванских компанија каже Дмитриј Јанин, члан Друштвеног савета при Министарству здравља РФ.

- Као правило њих дочекују као добронамерне инвеститоре и отварају им сва врата. Они се шире, улажу новац у финансирање позоришта, музеја. У појединим земљама они финансирају и добротворне пројекте неких политичких лидера. У Чешкој су, на пример, пошли још даље. Пробали су да убеде посланике да је дуванска индустрија корисна за економију, јер смањује дотације из буџета у пензијски фонд – пушачи умиру раније и њима не треба дуго исплаћивати пензију.

Један од најуспешнијих примера борбе с пушењем је пример Уједињених Арапских Емирата. Мере које је препоручила Светска здравствена организација су тамо уведене свега пре неколико година. Забрањено је пушење на јавним местима, уведене високе новчане казне за кршење забране и значајно повећане цене цигарета. Тако се за 15% смањила употреба дувана. Слична ситуација је у многим земљама у развоју, каже Николај Кононов вице председник организације „Лига здравља нације“:

- У овим земљама су направљени озбиљни програми који делују систематски не једну годину, чак ни једну деценију, него неколико деценија. Ради се са сваким човеком посебно, као и са великим групама људи.

У развијеним земљама се сваке године проценат пушача смањи отприлике за 1%. У земљама у развоју тај проценат расте за 3-5%! Већ сада, према оценама Светске здравствене организације, 80% од милијарду и 700 милиона пушача живи баш у земљама у развоју, које ће ускоро постати највеће тржиште за пласман дуванских производа.