Нови изазови и стратешки задаци

Арктик ће у скорије време постати арена сукоба стратешких интереса многих држава. Пограничне земље, које имају непосредан однос према датом региону, треба не само да буду спремне на овакав сценарио, већ и тесно да сарађују ради његовог спречавања. Стратегија развоја Арктичке зоне Русије до 2020. године важан је корак у датом правцу, сматрају експерти.

Стратегија коју је ове недеље утврдио председник Русије Владимир Путин, први је масовни пројекат ове врсте усвојен у читавом постсовјетском периоду. У документу су означени основни правци реализације националне политике у региону. То је и комплексни социјачно-економски развој, и осигурање еколошке безбедности, међународна сарадња, као и заштиа државних граница. Осим тога, по прогнозама научника, светске копнене резерве нафте и гаса ће бити исцрпљене већ у наредних 40 година, истиче директор Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин:

- Арктик је Клондајк деценијама унапред. Убудуће, у суштини, сви енергетски ратови ће бити везани управо за арктички епиконтинентални појас. Зато сада треба укључивати не само руске компаније, већ и друге стране партнере у геолошко извиђање, иднустријсо освајање Арктика и то треба чинити што је могуће пре. Али треба схватати да је освајање самог епиконтиненталног појаса везано за еколошке проблеме. Зато развој Арктичке зоне треба да се одвија у оквиру јединствене стратегије, чему и одговара дати документ.

Ради се о томе што је у право у руском приобалном појасу концентрисано од 70% до 80% свих регионалних резерви нафте и гаса. Принципијелно важна је у вези са тим одлука да се формира резервни фонд налазишта у Арктичкој зони. То ће омогућити да се стабилизује ситуација на светским тржиштима. Зато што вишак понуда гура цене гаса надоле, што није погодно за земље које се баве извиђањем и експлатацијом ресурса. Али како би се то остварило, треба имати потпуну истражену базу, подвукао је Сергеј Пикин.

У скорије време започеће освајање налазишта нафте и гаса у приобалном појасу Баренцовог, Печорског и Карског мора, као и на полуострву Јамал и Гидан. Ипак индустријско освајање ресурса Арктика немогуће је без комплексног развоја инфраструктуре. Говори професор, доктор геолошко-минеролошких наука Игор Давиденко.

- Некада смо учествовали у пројекту аутомобилског трансконтиненталног пута, дуж којег смо хтели да направимо 50 нових градова. Са паралелном изградњом железничке пруге. Са проласком испод Беринговог мореуза, даље у Америку. Данас је очигледан успех пута на Јамал. Пројекат продужетка пута до Игарке већ је у плану. А надаље бисмо предложили да се пут продужи до Томтора, јединственог налазишта каквог више нема нигде осим код нас. Надаље на налазишта Јактуије, до Анадира. И самим тим решиће се проблем обалског уређења Северног поморског пута.

Управо Северни поморски пут треба да постане основа јединстеног саобраћајног система у руском Арктику, као и убудуће светске саобраћајне артерије, уверен је екпсерт Института за државу и право РАН Василиј Гуцуљак и објашњава: узимајући у обзир еколошке последице, све више воденог простора се открива испод леда. И у перспективи може се говорити о правом бродарству, чак на неким деловима без коришћења ледоломаца.

Има и других перспектива. Данас је врло неповољна ситуација са пиратеријом. Власници бродова траже алтернативне маршруте. И у том смислу Северни поморски пут поседује озбиљан потенцијал.

Сви означени здаци треба да буду решени до 2015. године. Друга етапа стратегије, до 2020. године, посвећена је осигурању међународно-правног релулисања спољне границе приобалног појаса Русије. Реч је о припајању региона чија је величина отприлике једнака 10% територије земље.

Плина Черница,