Лепота која неће спасити свет

Русија се замислила над изградњом гигантске соларне централе која ће из комсоса преносити енергију на Земљу. Такву иницијативу дала је главна научна установа Роскосмоса – Централни Научно-истраживачки институт машиноградње.

Концепција да се направи оваква централа није нова, предложио ју је још 1968. године у САД Пит Глејзер. Суштина је у томе да се на Земљу преноси електрична струја са гигантског соларног панела. Како би се сакупила потребна снага, панел треба да има површину од неколико квадратних километара. Најбоље је да се постави на геостационарној орбити. Одатле електрична енергија, трансформисана у снажан микроталасни ток, биће усмерена на Земљу, где ће бити постављено велико антенско поље. Тамо ће се микроталаси поново претварати у електричну енергију.

Централни Научно-истраживачки институт машиноградње предлаже да се уместо микроталаса узме ласер. Радијски зрак се лоше фокусира, зато би за пријемну антену морали да се издвоје квадратни километри земље. У ласерској варијанти површина ће се умањити неколико десетина пута. Истина, ласери потребне снаге за сада не постоје, али може да се узме много инфрацрвених ласерских диода, распоређених по соларном панелу. Њихово зрачење се сумира и преноси на Земљу.

Планови за изградњу до 2030-40. године космичких централа већ постоје у САД, Јапану, Европи и Кини. И то што ће се њима придружити Русија сасвим је закономерно, сматра академик Руске академије космонаутике Александар Железњаков.

- Ми такође треба да размишљамо над тим питањем. Ако енергетика из космоса буде јефтина, тада је то корисно, зато што Земља одавно осећа енергетску глад. Треба мислити о будућности. Ту нису само питања конкуренције са другим земљама. То је економија. Ми градимо нове централе на Земљи, и ако буду постојале могућности да се направи нешто слично у космосу, зашто да не?

Заменик главног уредника листа Новости космонаутике Игор Лисов каже да је идеја лепа, али да захтева гигатнска улагања. И зато је економски несврсисходна.

- Треба сагледати ситуацију отворених очију и не представљати жељено као реално. Ни у једној од земаља се не воде озбиљни радови који би изашли макар на ниво експеримената за предају енергије из орбите на земљу.

Пројекат игра на миту да ће се ускоро енергија за човечанство исцрпсти. Ако се наравно сматрају као њени извори само нафта и гас. али вероватно ће бити освојени и други земаљски видеови, иста та термонуклеарна синтеза. Њеном појавом космичка централ атешко да ће бити потребна, уверен је допсни члан РАК Андреј Ионин.

- Врло је скупо избацити станицу у орбиту, затим је користити. Да већ не говорим о утицају на екологију Земље. Не дај Боже да се ласерски зрак померу и страну. Шта ће се десити на Земљи? Не знамо како ће то утицати на озонски слој: неће ли ласер бушити озонске рупе? Последице ће коштати сто пута више од цене добијене електричне енергије. Предлогу Централног научно-истраживачког института машиноградње треба приложити извештаје еколога и економиста.

Детаљни пројекти, ако буду и реализовани, онда не ускоро. Али водити истраживања у том правцу ипак је потребно, сматрају експерти. У процесу може да се појави много занимљивих техничких решења, на пример, формриање ефикаснијих ласера или соларних батерија.

Борис Павлишчев,