Непоштена игра Америке

Бела кућа намерава да одговори на виртуелни напад реалним економским сакцијама. Такво саопштење појавило се у штампи пошто је председник САД Барак Обама изјавио Конгресу да не може да седи скрштених руку пред лицем реалних опасности по безбедност и економију земље.

Према подацима америчке компаније Mandiant, хакерски напади су погодили од 2006. године 140 западних компанија од којих се већина налази на територији САД. Са своје стране Кинеска војска је одбацила све оптужбе и изјавила да различити ресори Кине сами редовно бивају жртве хакерских напада.

Документ о увођењу трговинско-економских санкција сада се тобоже налази у разради. Његово усвајање може да постане нови облик вођења спољне политике САД, претпоставља политиколог Борис Межујев.

- Са једне стране ми схватамо да су хакерски напади појава која очигледно има историјску будућност, али са друге није увек јасно колико ова појава може да се повеже са сфером међународних односа. Са сајбер терористима питање је још загонетније, очигледно да се пружа одличан повод за почетак трговинско-економског рата.

Међутим прилично изазовно делује изјава заменика државног секретара САД Роберта Хорматса који је поставио на друго место по степену виртуалне опаности за Америку Индију и Русију. Како сматра професор катедре за упоредну политикологију МГИМО Јелена Пономарјова, тако нагли аргументи показују бојазни америчке администрације за своје економске позиције у свету.

- САД одавно бележе Индију, Русију и Кину у своје сајбер противнике и радиће то зато што се савремени свет сужава, концентрише у погледу борбе за ресурсе, за утицај, за технологије. Наравно, најобиљнији противник за САД као за постиндустријалну државу су земље које се баве озбиљним новим технологијама и разрадама. Јединствене разраде у сфери информационих и когнитивних технологија врше се у Русији и Индији. Нравно, то су први конкуренти САД на глобалном тржишту. Зато ће се такви скандали наставити, иза њих стоји велика политика и велика економија.

Русија је више пута подизала питање на нивоу УН о разради и увођењу општих правила понашања и делатности у глобалној мрежи, између осталог усмерена на супротстављање сајбер опасностима. Ипак САД дату идеју одбацују. По мишљењу Јелене Пономарјове, то је сасвим закономеран утицај.

- Они не желе себе да ограничавају међународним споразумима, који могу да утичу на коришћење неких мера заштите, а можда и напада. Та нежеља да се потпише међународни споразум сведочи о спремности ове државе да искористи све постојеће ресурсе, снаге и средства ради испуњења управо својих интереса. У датом случају они иступају ван конкуренције, они предлажу нека правила по којима сами не желе да играју. На крају увек ће бити представљени у повољнијем светлу.

Упоредо са тим експерти истичу да, разматрајући сајбер простор као свој монопол, Америка ће и даље покретати против вероватних политичких опонената оптужбе за виртуалне нападе и покушати да им наметне своја правила игре.

Григориј Миљенин,