Пасош уралског метеора

Геохемичари су резимирали прве резултате пада метеора који је завршио средином фебруара у језеру Чебаркуљ на Уралу. Међународној метеорској комисији већ је предат његов пасош. Метор су назвали Чељабинск: теротирија пада његових комада после експлозије 15. фебруара обухватила је читаву Чељабинску област. Према подацима московског Института за геохемију и аналитичку хемију, космички уљез се састоји углавном од силиката. Мање од 10% небеског тела чине цинк, гвожђе, хром, кобалт и алунимијум.

Старост метеора је по прелиминарним оценама 4,5 милијарде година. Према речима научника космички гост је стигао из појаса астероида између Марса и Јупитера. У том региону доста је сличних ситних небеских тела.

Чељабински метеор је прво био део великог астероида. Затим се одвојио и упутио се на самостални лет. Пре око 10 милиона година у њега се забило друго космичко тело. О томе сведоче трагови топљења који су остали после загревања метеора. На крају је до Земље долетело прилично растресито тело. Доспевши у земаљску атмосферу лако се распало на ситне деове. 90% масе метеора се растворило приликом уласка у атмосферу, али око 10 тона је пало на Земљу. Ипак научници су нашли свега 3 килограма.

Метеор Чељабинск пречника 18-20 метара нанео је велику штету људима и градској инфраструктури: ударни талас на многим зградама је избио стакла. Од њихових комадића пострадало је 1145 особа. Нанета је штета на скоро 3000 зграда и објеката. Научници сматрају да када би метеор ушао у атмосферу Земље стрмијом путањом, последице би могле да буду много озбиљније.

Укупан број потенцијално опасних астероида по Земљу данас износи преко 200000. Озбиљну претњу предтављају космичка теле пречника од 40 метара. Енергија која се издваја приликом судара таквог објекта са Земљом упоредива је са експлозијом снажне термонуклеарне бомбе.

Олга Соболевска,