Порнографија – таоц људских права у Европи

Већином гласова Европски парламент је усвојио резолуцију о сексуалним стереотипима у ЕУ, коју је предложила холанђанска социјалиста Картика Тамара Лиотард. Против се изјаснило 159 чланова, 98 је било суздржано. Међу члановима документа су били и предлози усмерени на забрану порнографије на Интренету.

Ипак ради достизања благородних намера понекад мора да се искористи низ метода које се могу тумачити и као кршење слободе говора и информисања. У европском друштву огроман значај се придаје проблемима заштите људских права, а првобитно предложени текст резолуције садржао је у суштини директну забрану распростирања информација одређеног типа. Осим тога, било је планирано да се испоручиоцима Интернет-услуга да право да блокирају забрањени садржај. Па и сам процес разматрања био је праћен својеврсном цензуром: техничка служба Европског парламента блокирала је доставу електронских писама посланицима од грађана ЕУ, који су изражавали неслагање са забраном порнографије на Интернету и залагали се против усвајања документа. Дејства техничке службе су изазвала буру негодовања међу Интернет-корисницима различитих земаља. Била је покренута кампања у циљу да се европским посланицима упуте мејлови са позивом да се бирачима пружи могућност да разговарају са својим посланицима. Независно од вашег односа према предложеној политици у погледу порнографије, сматрамо да чланови Европског парламента никада не треба да подвргавају цензури законите мејлове од својих грађана – тако су формулисани захтеви грађана.

Догађај у Европском парламенту већ је изазвао незадовољство у средини присталица слободе Интернета. Тако је члан парламента ЕУ Пиратске странке Пведске Кристиан Енгестром изразио мишљење да усвајање резолуције о сексуалним стереотипима у ЕУ тешко да ће довести до формирању такозване Итернет-полиције, а његова странка, разуме се, бориће се против цензуре на Интернету. Ипак, без обзира на такве изјаве Енгстром сматра могућим нека ограничења у мрежи.

- У целини свако регулисање Интернета је кршење слободе говора, али у неким случајевима оно се може оправдати. У Европској конвенцији за људска права говори се о слободи садржаја. У првом делу Члана 10. говори се о признању права на преношење информација без спољног мешања. У другом делу говори се о ограничењима овог права, али она треба да буду јасно прописана у закону. Ограничења треба да буду увдена врло пажљиво. И то треба да буде урађено на законодавном нивоу, а не потписивањем неких споразума.

Као што видимо, слобода говора у свету савремених технологија може да се схвати двојако. И ако низ политичких посленика покушава да нађе излаз из ћорсокака, створеног често противречним нормама и ставовима закона уз помоћ увођења Цензуре и Интернет-полиције, онда се други активно залажу за потпуно одсуство регулисања он-лајн сфере. Што се тиче резолуције Европског парламента о забрани порнографије на Интернету, овде је победа за сада на присталицама слободе говора. Мада пример Исланда, која је својеврсна офшор зона за медије, о нечему говори.