Завршени протести у Загребу: Против ћирилице 20.000 људи

ЗАГРЕБ - Скуп "Не ћирилици у Хрватској" на којем се на централном загребачком Тргу бана Јелачића по полицијским процјенама окупило 20.000 хиљада људи, завршен је нешто прије 14.00 часова без инцидената.

Са скупа је упућен захтјев влади Хрватске да хитно промијени уставни закон о правима националних мањина и да се Вуковар до 18. новембра прогласи "градом трајног пијетета у којем никад неће бити уведена ћирилица".

Организатори скупа - хрватска ветеранска удружења, тврде да је на протесту било чак 40.000 људи.

Учесници протеста с истакнутим бројним хрватским и заставама ратних јединица Хрватске војске, потпуно су испунили Трг бана Јелачића због чега је био обустављен трамвајски саобраћај, јавили су хрватски медији.

Члан удружења "Штаба за одбрану хрватског Вуковара" Анте Надомир Тадић, који је са бине прочитао захтјеве Влади, сматра да власт жели увести ћирилицу у Вуковар због "нешто мало србских гласова" на предстојећим изборима.

Организатори су замјерили представницима Владе што их нису примили на разговор. Потпредсједник Владе Хрватске Весна Пусић рекла је да свако има право на свој политички став, али да законе који су на снази треба поштовати.

Учеснике протеста, који су стигли из свих дијелова Хрватске, на надвожњацима и мостовима су дочекали транспаренти организације "Грађанска акција", са поруком "Усташе и четници, марш из Лијепе наше".

Ова организација саопштила је да их протест "Одбрана Хрватске од ћирилице" подсјећа на доба усташког вође Анте Павелића који је 1941. године у тадашњој НДХ потписао Закон о забрани ћирилице.

Даље се наводи да људи који се "обрачунавају са једним писмом", које је и дио хрватске историје, нису никакви браниоци, јер су се они борили за провођење и поштивање закона Хрватске.

Мањине, па тако и Срби по уставном закону о правима националних мањина и законима који из њега произлазе, имају право на употребу свог језика и писма у општинама, градовима и жупанијама где их је више од 33 одсто према попису становништва из 2011. године.

Према резултатима прописа, то право могли би остварити у 21 општини и два града - Вуковару где живи 35 одсто Срба и у Врбовском.

Ветерани и десничарске странке тражили су 10, 20 или 50-годишњи мораторијум на увођење ћирилице, а најновији захтев је проглашавање Вуковара мјестом пијетета које ће бити изузето од примене закона.

Договором владе и представника Срба ћирилица би у Вуковар требало да буде уведена по завршетку локалних избора, односно почетком јуна.