Словенији прети финансијска криза
Словенија може доживети судбину Кипра. Према подацима из медија, у Бриселу су озбиљно забринути због могућности да би Словенији била потребна помоћ кредитне „тројке“.
Економија Словеније у последње време изазива бојазан и у Организацији за економску сарадњу и развој, као и у Међународном монетарном фонду. Стручњаци ових организација имају исто мишљење – банкарском сектору републике прети озбиљна криза. Проблем представља раст ненаплативих кредита: њихов удео у три највеће словеначке банке је достигао 20%. Финансијска ситуација кредитних установа се погоршава, а трошкови државе за подршку банкама само расту. Трошкови реструктуризације банкарског сектора су већ достигли 3% бруто домаћег производа.
Стручњаци сматрају да ће се Словенија суочити са дефицитом новца већ ове године. Влада неће имати другог избора, осим да се за помоћ обрати међународним кредиторима. За разлику од Кипра, Европска унија ће, свакако, много брже да пружи помоћ Словенији без било какве конфискације банкарских депозита. Мишљење директора аналитичког одела инвестиционе компаније „Ањпари“ Александра Разувајева.
- Вероватност оваквог исхода је велика. Само, имајући у виду да тамо нема толико руског новца као на Кипру, и да је, ипак, неопходна помоћ ситница, много мање него што је потрошено на Грчку, ја мислим да ће Словенију спасити и да ће тамо све бити у реду.
Последњих година је „тројка“ кредитора одобрила 240 милијарди евра за спасавање Грчке. Помоћ Кипру ће Европску комисију, Европску централну банку и Међународни монетарни фонд коштати 10 милијарди. Гледајући све то, сума, која је потребна Словенији, је, стварно, врло скромна. Према различитим оценама, Словенији је потребно само 4 милијарде евра. Ако се пореди са Кипром, и економија републике је стабилнија. Корелативност актива банкарског сектора Словеније и привреде је много нижа него код острвске државе.
Могуће је да због тога словеначка власт негира да република иде стопама Кипра. Како је ових дана изјавила председница владе Аленка Братушек, влада ради на решавању проблема у банкарској сфери и није јој потребна међународна помоћ. Међутим, према мишљењу главног економисте „Дојче Веле“ у Русији, Јарослава Лисоволика, оваква тврдоглавост власти ће само нашкодити економији Словеније.
- Има смисла и у томе да Словенија затражи финансијску помоћ и да у раној фази покуша помоћу тих средстава да се избори са кризом. Ако се овај процес буде развлачио, онда се не искључује могућност повећавања притиска са тржишта. Вредност зајмова за Словенце може и даље да расте. А, то ће вршити притисак на економију. А, онда ће бити много теже изаћи из те ситуације.
Ако Словенија затражи помоћ, то ће бити шеста држава евро зоне коју „тројка“ мора да спасава. Раније су помоћ од Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда затражиле Грчка, Португалија, Ирска, Шпанија и Кипар. Међутим, на овом списку би се у скорије време могла наћи не само Словенија. Према мишљењу експерата, криза банкарског сектора је могућа и у Луксембургу и на Малти.
Кирил Безверхи,
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/Luigi Rosa/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »
















