На Исланду тријумфују евроскептици

На парламентарним изборима одржаним 28. априла на Исланду невиђен успех постигли су евроскептици који ће сада изгледа формирати нову владу. Нова влада ће бити коалиција Странке независности десног центра и центристичке Напредне странке, од којих је свака по прелиминарним подацима освојила по 19 места у парламенту од 63 места. Владајућа коалиција социјал-демократа и зелених рачуна сада на свега 16 места. А управо она је била главни покретач преговора о ступању Исланда у ЕУ, започетих 2009. године. Сада је на ове преговоре, по сликовитом изразу портала ЕУобсервер, стављен велики знак питања.

Истине ради треба рећи да и за време социјал-демократа преговори о евроинтеграцији Исланда нису текли живо – за четири године Рејкјавик и Брисел су успели да пређу само пола пута. Сасвим је могуће да управо успоравање темпа преговора је и натералао Исланђане да се разочарају у евроинтеграцију.

Ипак још важнијим се чине финансијско-економски фактори. Исланд који није члан ЕУ, улази у такозвани Европски економски простор, што му пружа илазак на заједничко тржиште ЕУ. Овом околношћу многи су и објаснили финансијску кризу која се разбуктала на Исланду 2008. године. И како је показао каснији развој догађаја у зони евра, ЕУ, чак узимајући у обзир исландско иксутво, није успео да изради ефикасне моделе супротстављања финансијској кризи у сопственим редовима. Изузев захтева за строгом буџетском дисциплином и увођењем санкција за кршење параметра које постави Брисел.

Веза финансијско-економских процеса на Исланду и у ЕУ успостављена последњих година наводи на претпоставку да ће се актуални тријумф евроспектика у Рејкјавику одразити на зону евра – такво мишљење за Глас Русије изнео је генерални директор руског Фонда за ефективну политику Кирил Танајев:

- Немогуће је натерати суверене земље – и развијене и неразвијене – да поступају на известан начин. Са једне стране, земље се у својој политици и својим дејствима руководе по правилу усконационалним егоистичним интересима. А друге – руководе се уским политичким интересима и текућим економским амбицијама.

Амерички економиста, нобеловац Пол Кругман јасно је окарактерисао финансијску ситауцију насталу у Европи као блуз врућег новца. Истина, ма како тешка она била за идеологе, састоји се у томе да неограничено кретање капитала све чешће се чини неуспелим експериментом – тврди он на страницама Њујорк Тајмса. Широка област криза у разним земљама на разним континентима, почев од 80-их година сведочи да је најбоља претпоставка криза велико уливање страног капитала: практично у свим случајевима које сам набројао основа кризе је била постављена масовним приливом страног капитала, иза којег је уследио нагли одлив.

Полазећи од тога, тежња Исланђана који су преживели финансијску катастрофу 2008-2011. године да се ограде од немирне ЕУ са његовом нестабилном јединственом валутом послебно чуђење не изазива.

Петар Искендеров,