Ловћен као симбол?

 

Цитираћу овдје књижевницу Катарину Брајовић која каже:''Његошева Црна Гора је земља исконског сиромаштва у којој се живело само од наде да ће слобода једнога дана бити освојена. Али владика Раде није дозвољавао да му беда ограничи радозналост, нити да му пролазност сузи видик. Са тог аспекта, данас оспоравани „Горски вијенац“ може се разумети са много више самообјашњавајућих консеквенци него ако се овај драмски спев узима као идеолошки неподобно и верски нетолерантно штиво, како се повремено чује у књижевним вештинама не баш вичној јавности.''У Плаву је почетком марта ове године одржан некакв ''научни скуп''. Наиме, учесници тог скупа су изнијели низ неистина. Опет главни покретач је познати фалсификатор историје Шербо Растодер из Бихора, који стално измишља разне злочине у борбама које је народ Црне Горе водио против окупатора, и наравно конвертита тзв. професор Новак Килибарда, који назва ''Горски вијенац'' ни мање ни више него да је ''надојен антиисламизмом и антитурством'' ,а Његоша да је ''геноцидни писац''.
 

Ловћен је увијек актуелан био и биће ,зар није мудри владика Његош рекао ''благо томе ко довијек живи имао се рашта и родити''.А народ је то објаснио стиховима ''На Ловћену Његош спава најмудрија србска глава''.Зашто се питате зашто је Ловћен у жижи ,па он ће бити увијек док је Његоша а Његоша ће бити док је Ловћена и нас који поштујемо његово дјело.
 

Природно је да владика тражи обнову цркве.Шта је ту чудно?На Ловћену је била црква јер и Његош у свом тастаменту каже ''Хоћу да ме сараните у ону цркву на Ловћену а није рекао ''хоћу да ме сараните у онај маузолеј на Ловћену. Цркву на Ловћену су срушила Аустријанци 1916. године. Обновљена је у вријеме краља Александра Карађорђевића 1925. године, када је Србски народ након песто година поново живио у једној држави за коју се и сам Његош залагао. Капелу су срушили безбожници Комунисти чији потомци безбожници и данас јуришају на цркве по Црној Гори у којој се преко 70 % становништва изјашњава као православно.
 

Још за живота Његош је био пустињак цетињски и изузетни митрополит, невиђена фигура у једноставном и суровом контексту, а духовне силе које је потицао својом појавом, акцијом и писмом нису се смириле ни данас. Као историчар сматрам да је пригодно и природно што баш ове године када се слави двеста година од рођења владике Петра II Петровића предлог Високопреосвећеног Владике Амфилохија да Његош буде канонизован у светитеља, јер је он овоземаљским животом заслужио поштовање.

Његош је био владика уз то човјек који је поштован кроз цијелу историју од свих Срба и од других европских народа. Капела или црква није такозвана она је постојала и историчар Звездан Фолић за ваш лист исто тврди '' да је првобитна капела на Ловћену подигнута 1845. године, дакле још за Његошевог живота. То је, по његовим ријечима, била “меморија на Светог Петра Цетињског”, Његошевог стрица, а уједно и ''спомен задужбина'' самог Његоша.
 

Припремам рад о двестагодишњици од рођења Петра Петровића Његоша.И моје виђење о њему као највећој личности у последња два вијека.