Ивановски међународни дом: пут у живот

Први и јединствени на свету Међународни дечији дом празнује свој јубилеј. Током своје историје дуге 80 година, овај је дом постао уточиште за хиљаде деце антифашиста и политчких затвореника. На војним картама Трећег рајха Ивановски дечији дом је био означен као објекат који би међу првима требало уништити. На јубилеј Интернационалног дома, дошло је више од 500 питомаца из целог света.

Типични руски пејзаж: зелени масив Пустош Бор и обрасле травом обале реке Талке. Ова места у граду Иванову су постала родна земља за 5000 иностране деце, која су нашла уточиште у оквиру овог дома. Први питомци су била деца из Немачке, Шпаније, Италије, Бугарске, присећа се председник Асоцијације питомаца Међународног дома Вангелис Ксиротирис:

- Међународни дом је представљао некакав показатељ међународних потреса. 30-тих година, када је фашизам узео маха по Европи, код нас су се појавила деца антифашиста. Хунта у Грчкој, хунта и Чилеу- деца, деца, деца... Потреси у Латиснкој Америци, национално- ослободилачке борбе по Африци, све се то могло рећи по деци коју су доводили у дом. Могло се видети да у одређеним земљама није било мира.

У школи нису предавали иностране језике. Сваки је питомац обавезно учио свој матерњи језик. Међу собом су деца разговарала на руском, а током историје постојања овог дома у њему су живела деца из више од 100 земаља света! Питомци се присећају свих активности у дому: ниво образовања је био толико висок, да су се у своје државе они враћали као прворазредни стручњаци.

Русија је постала друга отаџбина за питомце дома. Током Великог отаџбинског рата многи су питомци пошли у бој као добровољци. Међународни дом је увек својеврсна асоцијација на антифашизам и интернационализам. Данас је Иваносвски дечји дом највећи у Русији. Током последњих година, он је додуше изгубио свој међународни карактер. Али, квалитет ове просветне установе је остао актуелан и данас, говори Георгиј Мурадов, заменик шефа Россотрудничества:

- Морамо предузети мере, како бисмо вратили међународни статус дому. Данас се свет развија на такав начин, да ипак кризних тачака не бива мање у односу на претходне деценије. Беспоговорно, деца са многих континената имају потребу за таквом бригом. Данас је то криза у Сирији, до сада су то биле друге арапске државе које су преживеле тешка времена и крупне потресе. На многим местима и даље трају оружани сукоби и грађански рат.

И 80 година након оснивања, питомци овог јединственог међународног дечијег дома, сусрећу се по читавом свету: У Ирану, Еквадору, Немачкој, Шведској. Ове године, 500 питомаца је дошло у Москву, како би се сетили свог другог дома. Како они сами кажу: „то је дом у који се увек желе вратити.“

Јекатерина Иванова,