Дачић прети Европској унији сукобом

Премијер Србије Ивица Дачић се пре неколико дана љутито обрецнуо на саму могућност да Србија за Видовдан не добије конкретан датум за преговоре са Европском унијом, и при томе је додао да најављено „зелено светло“ уместо датума није прихватљиво, те да то може да угрози примену Бриселског споразума. Опозиционе странке и политички аналитичари су такав Дачићев став јавно оценили као претњу Европској унији сукобом.

Штавише, Дачић је рекао да недобијање датума Србија неће олако да прихвати, а поводом такозваног „зеленог светла“ је иронично приметио да Србија није саобраћајац, и да јој то не треба. А на крају, да би уверљиво изразио свој мишљење по том питању, закључио је да ће изостанак додељивања датума за преговоре значити да је Европска унија преварила Србију. А уколико је тачно да Дачићев став представља претњу сукобом Европској унији, онда се то исто може рећи и за председника Србије Томислава Николића који је недуго затим поновио премијерове речи, односно такође је изрекао суптилно упозорење Бриселу, рекавши да би „примена бриселског споразума могла да буде отежана, а можда и сасвим онемогућена, уколико Србија не добије датум за почетак преговора». Поред тога, он је нагласио «да ће се затворити многи путеви, ако нас Европска унија не охрабри».

Ништа мање директна по том питању није била ни потпредседница владе Сузана Грубјешић уочи њеног одласка на разговоре са немачким парламентарцима. Тада је у званичном саопштењу из њеног кабинета речено да би у случају да Србија крајем јуна не добије тачан датум за отварање приступних преговора, то представљало изговор Европске уније, а по њој – Србији не требају изговори.

Иначе, оно што посебно изненађује у саопштењу вицепремијерке, то је последња реченица у којој она каже да жели да чује од кључних фактора у Европској унији - шта је то што по њиховом мишљењу још недостаје, ако уопште недостаје, да би Србији био додељен датум.

Наиме, из овако сроченог саопштења јасно се види каква конфузија и недореченост постоје у договорима између Београда и Брисела, ако чак ни потпредседница владе Србије задужена за евроинтеграције не зна који су заправо критеријуми које Србија мора да испуни за добијање датума.

Па ипак, чини се да поменуте претње Дачића, а затим и Николића, као ни упозорење вицепремијерке, нису претерано утицале на званичнике бриселске администрације, с обзиром да је шеф делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер одговорио Дачићу да га разуме, али да „до датума има још много посла“, што значи да ни само две недеље уочи Видовдана нису ни изблиза испуњени захтеви које је Унија поставила пред Србију. Да је то тако, потврђују и сазнања медија да од датума нема ништа све док се не ипуни цео низ услова, од којих су највећи они који се тичу укидања институција Републике Србије на делу њене државне територије.

Стога, остаје да се види у којој мери су биле озбиљне претње премијера Дачића упућене Европској унији. Ако је судити по његовој исказаној одлучности, онда су оне заиста биле озбиљне. А ту одлучност је Дачић демонстрирао у недељу, рекавши на тему актуелне економске ситуације у земљи, да је Србија, како је казао, „преживела стање рата, бомбардовање и санкције, и да ће сигурно преживети и сада“.

Ратко Паић,