Московски филмски фестивал: „Пад“ са филозофским контекстом

„Тројку“ руских филмова који су били представљени на Московском филмском фестивалу, затворио је филм „Пад“ режисера Антона Розенберга. Прича о лошем момку, који је једном доживео „просветљење“ и покушао да се промени, али није могао. Прошлост и њени духови нису му дали.

Главни лик по имену Пепл ради у државној служби контроле наркотика и у исто време се бави испорукама дроге. Тргује заједно са колегама и све је под њиховом контролом. Али, неко их неочекивано пријављује ФСБ-у. Сумња пада на Пепла. И сада већ бивше колеге, чак и другари, постају међусобно најгори непријатељи. Иза леђа главног лика све јасније се надвија сенка смрти.

Слични филмови у кинематографији разних држава постоје у великом броју. Чиме се онда разликује „Пад“? У овоме: филм у којем се меша криминални, детективски, мелодрамски жанр, већ од почетка садржи мотив покајања и Бога. „То је веома важан моменат“- подвлачи продуцент филма Алексеј Розенберг.

- Филм је о човеку који се збунио и покушава да се извуче, ископа из врло тешке ситуације.То што је око њега, то је друштвени оквир у којем се неке ствари могу оголити, у њих поставити ликови, карактери у веома тешке ситуације. Зато је главна људска прича у овом филму.

Филм обилује многим упечатљивим и насилним сценама: убиства, туче, пуцњава. Апсолутно све је снимљено у покрету. И многе гледаоце пред крај двосатног филма то већ „убија“. „Млада публика ће ово високо оценити“- уверен је режисер Антон Розенберг. По његовим речима, у Русији овакав вид филма још нико није снимао. „Али главно је да је свеједно веома интересантан- због психолошког момента који постоји у филму“- оцењује генерални продуцент филма „Пад“ Александар Голутва:

- Како се понашају људи, који су прешли „црту“ и нарушили закон у екстремним ситуацијама. Како се они сами носе. Један је задржао нешто људско у себи, а други није. Неко је спреман за потпуну издају, а неко на покајање. И сви ови људи бивају кажњени на крају.

Како говоре творци филма - „Пад“ је прича о човеку који се збунио, изгубио и очајнички тражи излаз. Тако нешто може свуда да се деси, у било којој институцији или служби.

„Пад“ је први дугометражни играни филм, 36-годишњег Антона Розенберга, након што се он дуго успешно бавио рекламом. Деби и одмах у главни програм престижног фестивала! То је озбиљна препорука. Али, сада предстоји приказивање филма у биоскопима. А обзиром на универзалност теме, неће бити актуелан само у Русији.

Рита Болотска,