У Норвешкој обележена мрачна годишњица „терористичког акта Брејвика“

Центар Осла данас је од јутра прекривен цвећем. У Норвешкој обележавају мрачну годишњицу експолозије бомбе у центру Осла и на острву Утоја.

Норвешки националиста Андерс Брејвик је 22.јула 2011.године починио двоструки терористички акт, најстрашнији у историји ове мирне севрне државе Европе. Прво је пред владином зградом у центру Осла активирао бомбу и усмртио 8 особа. Потом је отишао у омладински летњи камп на острву Утоја и хладнокрвно насумице пуцао и усмртио 69 особа. За убиство 77 особа и рањавање 300, у августу прошле године, Брејвику је била изречена казна, најстрожа по норвешким законима 21 година затвора, са могућношћу продужења за још 5.

Разлоге свог злодела Брејвик је објавио у манифесту, након његовог злодела. У бити његове идеје је да „имигранти, служећи се благодетима западне цивилизације, воде „тихи џихад“, покушавају у Европи заведу власт ислама.“ Судећи према ономе чиме се Брејвик сада бави у трособној ћелији, са спаваћом и радном собом,као и мини спортском салом у посебном блоку- продужење рока му је гарантовано. Он развија идеолошку платфодрму свог манифеста и пише аутобиографију. Главне тезе су: враћање монокултуралности у Европу и протеривање свих имиграната из старог света. Нешто попут норвешке верзије „Мајн кампфа“.

То да је Брејвик манијак и убица- мисли већина становника Норвешке и других држава Европе. Али, то не значи да део ове већине не дели његове погледе. И те како дели.

Садашња ситуација у Европи, није почела од Брејвика. Њен почетак се заправо догодио још давно, говори професор Московског државног факултета међународних односа Јелена Пономарјова. Разлози су и урушавање традиционалних европских вредности, као и неспремност имиграната да се асимилују у социјално- културни миље и да невољности прихватања европских обичаја. То заједно изазива раст социјалне агресивности и аномалија друштвене психологије, каже Јелена Пономарјова и додаје:

- Брејвик- то је пре свега испољавање оних проблема који су се накупили у друштву током последње 2 деценије. Но, најстрашније је то, што омладина не види куда даље, не види будућност. Ни у Немачкој, ни у Француској, ни у Великој Британији. Ови млади људи су управо носиоци тих ултрадесних, радикалних, неонацистичких идеја и чине тајве структуре. Они желе да виде некакав нов друштвени пројекат. И, не налазећи га, они се укључују у ове радикалне покрете.

У Европи, посебно у Француској, где у последње време расте незадовољство локалног становништа понашањем дошљака, формирају се посебне групе, као и читави покрети, чији чланови себе називају „Браћа Андерса“. Све је распрострањенија појава нациоанлиста у парламентима- што је феномен посткризне Европе. Националистичке партије успевају да пређу петорпоцентни праг у Шведској, Бугарској и Италији, десетопроцентни у Холандији, Мађарској, Данској и Литванији. У Финској их је готово 20%, а у Норвешкој чак читавих 23%.

Помену жртвама на доку на острву Утоја, прусуствовао је норвешки премијер Јенс Столтенберг. Само острво се враћа нормалном летњем животу. Пре две недеље се поново отворио летњи камп младих владајуће норвешке Лабуристичке партије. У Ослу је прошле недеље објављен међународни конкурс за најбољи меморијал жртвама терористичких напада у норвешком главном граду и на острву Утоја. Влада издваја за њега 17 милиона норвешких круна, односно нешто више од 2 милиона евра.

Андреј Федјашин,