Криза расне политике САД

Јавно мњење у САД-у поделило се због подршке од стране председника Обаме афроамеричке заједнице, која сматра да је судско оправдање белца, члана патроле, одраз расне дикриминације.

Реч је о Џорџу Цимерману, чије су акције резултирале смрћу тамнопутог младића Трејвона Мартина. Обама је упркос америчкој политичкој традицији одлучио да се умеша у тај предмет. Могуће је да је председник хтео да искористи расположење улице. Међутим, посматрачи су у томе нашли знаци притиска на суд. Пред микрофоном је директор Института стратешког планирања и прогнозирања, научник Института светске економије Александар Гусев.

- Ситуација, која се десила у САД-у у вези са погибијом младића, ствара не само процесуалне тешкоће, већ и политичке. Обама је први председник-афроамериканац. Чему то може да води? – пресуда ће бити ревидирана. Мешање председника може да створи преседан. Афроамеричка заједница САД се нада на утицај од стране Обаме. Нису они случајно гласали за Обаму да би он бранио њихове интересе.

Конфликт, који је постао узрок политичког скандала, открио је суштину проблема: У САД-у није све до сада успело да се ликвидира расна дискриминација, мада у току последњих 50 година ситуација се коренито променила. Пред микрофоном је председник управе Центра политичких технологија Борис Макаренко.

- Обама се родио две године пре усвајања Акта о грађанским правима, које је конгресу поднео председник Кенеди, а потписао Џонсон. Да су тада Кенедију рекли да је у држави Хаваји већ рођен тамнопути дечак, који ће пости председник Америке, мислим, не би он поверовао. За мање од 50 година су Американци извршили огроман продор у тој проблематици. Реч није само о политичкој коректности, већ у томе да је у афроамеричкој заједници настала своја средња класа. Та средња класа живи према законима и дели са белцима заједничке социјално-културне вредности. То је принципијелна разлика. Међутим, она није решила све проблеме. Понекад расне противречности још увек су сачуване, те долази до конфликата.

Вероватно је ипак реч о томе да је клатно кренуло у супротном смеру. Данас се у САД-ама дикриминирају не црнци, већ белци. Према социолошким истраживањима, 58 одсто Американаца-белаца од 18 до 24 године сматра да је дискриминација према белцима постала озбиљан проблем попут дискриминације етничких мањина. 60 одсто белаца из народних слојева придржава се сличног мишлења.

Скоро сигурно ситуација с полицајцем-белцем и младићем-црнцем није тако једноставна, како покушава да представи афроамеричка заједница. Међутим, Обама се нашао на узди својих сународника. Услед тога председник ризикује да изгуби поверење грађана-белаца. Мада му је у тактичком смислу све једно (он више не може да буде учествује у изборима), стратешки председник погоршава ситуацију. Политичка пракса, заснована на експлоатацији комплекса историјске кривице, не пружа шансу на реално помирење нације.

Сергеј Дуз,