Дан брезове коре – празник староруског писма

У Великом Новгороду је обележен „Дан брезове коре“. Празник се одржава у знак сећања на догађај од пре шездесет година, када су 1951. године археолози пронашли први средњовековни руски докуменат писан на брезовој кори.

Један од руководилаца пројекта, Алексеј Гипиус изјавио је за „Глас Русије“.

- Празник смо у почетку обележавали само ми, учесници новгородског археолошког тима. Сада је то празник целог Новгорода. Овог дана се археолози обавезно налазе у друштву становника Новгорода. Прво се срећу код споменика жене-раднице Нине Акулове. Те године је она желела да нађе неки допунски посао, и отишла да ради код археолога. Управо је она, 26. јула 1951. године нашла фрагмент брезове коре са утиснутим текстом. То је био прави преокрет у проучавању културе и живота старе Новгородске републике. Од тада је пронађено преко 1000 писаних докумената. Археолошки проналазци су нам омогућили да добијемо слику средњовековног Новгорода – великог трговачког града, са вревом на пристаништу, где се истоварује роба из далеких земаља. Новгород је тада отпремао мед, восак, кудељу, крзно. Чуо се руски, немачки, шведски језик, језици народа са истока. Новгородске лепотице користиле су чешљеве из шимшира, „сладили“ се орасима, сапунале се медитеранским сунђером, на свечаном столу присутна је била посуда са иранским дезенима, за одећу се користио фландријски штоф.

Велику штету су старој Русији наносили пожари, који су уништавали све – куће и друга постројења, и наравно књиге и друге писане материјале. Тако да су у Русији историчари увек имали проблем са писани сведочанствима о животу у старој Русији и средњим вековима. Документи, који су сачувани у храмовима и манастирима, који су били изграђени од камена, пре свега су говорили о званичним догађајима, а о свакодневном животу није било пуно података. Алексеј Гипиус износи своја сећања.

- Почели смо да вадимо добро сачуване у глинастој средини писане документе, који су сачињени људима, који су живели пре 500-900 година. Они су писали о обичним стварима, свакодневним, о својим бригама и празницима. У великом савременом Новгороду одмах испод асфалта и паркова откривена је историја, коју су писали њени учесници у средњем веку. Сада имамо записе на брезовој кори, који садрже неке политичке наредбе, привредне одлуке, правне записе о браку или подсећања на дугове. Недавно је пронађена и најстарија словенска књига – Новгородски псалтир XI века. Међу пронађеним предметима налазе се и љубавне поруке, па чак и школски задаци и дечје слике. Пронађени су и записи, који су послали трговци у представништву Готланда у Новгороду.

Исто као и педесетих година, када су почели археолошки радови, тако и данас становници Новгорода се са великом пажњом односе према њима. Свако лето археолозима нуде своју помоћ ђаци и студенти. Они са задовољство раде на археолошким локацијама. Њима дозвољавају да узму за успомену то, што се често среће на локацијама – керамика, кожа. На лицу места, професионални археолози објашњавају намену пронађеног предмета. На тај начин се млади људи сближавају са историјом свог краја.

Ирина Гарденина,