Уништена србска грађевинска индустрија нашла спас у Русији

Према недавно објављеним подацима београдског Института за тржишна истраживања, грађевинска индустрија у Србији бележи невероватан пад активности. Међутим, иако су домаће грађевинске фирме у великој мери престале са радом и угасиле своје машине због добро познате кризе којој се не види краја, србска грађевинска индустрија ипак на другој страни доживљава прави процват захваљујући пословима на истоку Европе, или тачније – у Русији, на изградњи инфраструктуре олимпијског града Сочија.

Дакле, пођимо редом. У Србији је само током прве половине ове године вредност изведених грађевинских радова у земљи опала за читавих 36% у односу на исти период прошле године, па зато није претерано рећи да је србска грађевинска индустрија скоро преполовљена и то само за последњих годину дана. То се пре свега објашњава са драматично смањеном тражњом за становима због ниске куповне моћи становништва, као и кашњењем уизградњи путева и железнице.

И мада су србски грађевинци прилично беспослени у самој Србији, они су на истоку континента упослени до крајњих граница својих могућности. О томе сведочи податак да је на бројним градилиштима у Сочију запослено око 5.000 радника из Србије, на пројектима чија се вредност пење и на целих милијарду евра. Последњи у низу успешно окончаних подухвата србских неимара био је завршетак међународног олимпијског универзитета у том граду на обали Црног мора, ког је прошлог месеца свечано отворио руски председник Владимир Путин.

Поред тога, само на пример предузеће „Ужице путеви“ завршава још четири велика објекта у близини, а њихов директор је задовољно изјавио да су добили још један посао у Русији, у вредности од око 400 милиона евра. Ради се о томе да је та ужичка фирма у Сочију и оближњој Красној пољани у последње две године изградила око пола милиона квадратних метара хотелског и стамбеног простора и четири моста, а вредност радова је износила 750 милиона долара.

Оно што је при том посебно важно, то је чињеница да се сав грађевински материјал, укључујући и намештај за новоизграђене објекте довози из Србије.

На пример, само када је реч о цреповима, поменимо да је из фабрике у Кањижи за Русију отишло више од четврт милиона црепова у 50 камиона, а њиме је покривено неколико огромних спортско-туристичких објеката. То значи да је са србским црепом покривено око 200.000 квадратних метара кровних површина у олимпијском Сочију.

Али да се за тренутак поново вратимо на почетак ове приче и на недавно објављени податак да је вредност изведених радова грађевинске индустрије у Србији опала за готово 40% само у последњих годину дана. Из те трагичне чињенице није тешко извести закључак да је спасоносно решење за домаћу грађевинску оперативу излазак на страна тржишта. Имајући у виду изузетно успешан пример обимне иградње у руском Сочију, природно се намеће одговор на питање где се налазе та тржишта.

Једноставно речено – тамо где се још увек није осетила светска економска криза, а то је конкретно град Сочи, у чије олимпијске објекте и пратећу инфраструктуру је Русија уложила читавих 50 милијарди долара. А на сву срећу, управо србским грађевинцима је припао знатан део колача у том подухвату века.

Ратко Паић,