Секвестар буџета Пентагона као симбол промена

САД морају да смањују војни буџет. Иза сума са многим нулама крије се немогућност Америке да сачува своју изузетност, ослањајући се на грубу силу.

Трошкови за одбрану и друге сврхе биће смањени отприлике за билион долара до краја 2021. године. Амерички војници сматрају да изненадност смањења трошкова и одсуство флексибилности у томе могу да спусте борбену способност до опасног нивоа. Са тачке гледишта конзервативаца то је неприхватљиво. Говори директор Центра за стратешку коњуктуру Иван Коновалов.

- Свака држава има своје задатке на осигурању националне безбедности. Американци се баве не само безбедношћу своје земље. Они се мешају у послове других држава у читавом свету. За такву војну машинерију потребни су озбиљни трошкови. И у том смислу амерички генерали су против смањења. Пошто то умањује њихове могућности.

Упоредо са тим данашња реалност је таква да Америци није потребна гигантска армија – ни са војне тачке гледишта (пошто тешко да ће се САД у скорије време уплести у нови рат попут авганистанског или ирачког), ни са тачке гледишта економије, ни са тачке гледишта трошкова. Данас за удео САД отпада око 40% светског удела трошкова на одбрану. Операције у Ираку и Авганистану сумарно су коштале САД 6 трилиона долара, ако се узму у обзир трошкови за социјално осигурање војника. Јасно је да је за данашњу Америку то провише. Говори Иван Коновалов:

- У ствари руководство САД схвата да у актуалном виду војни буџет је превише надуван. И држава више не може да подржава своју војну машинерију на том нивоу који је постојао раније. Зато ће бити озбиљних смањења у копненим трупама. биће смањене две стратешке команде САД. Биће смањења и у другим правицма.

Буџет се смањио. Али приликом смањења војних трошкова Пентагон обећава да ће увећати ефикасност струпа, учинти их мобилнијим, компактнијим. То је циљ сваке војне реформе. То што сада покушава да уради влада САД, то је да пронађе златну средину између смањења војних трошкова и подршке бојеве способности армије.

Обамини опоненти тврде да најбогатија нација на планети и историјски једина суперсила треба да има првокласну армију која строго одговара размерама њене економије. Занимљиво је да ова теза у општим цртама одговара представама самог Обаме о америчкој изузетности. Могуће да управо зато заменик диркетора Института за САД и Канаду, председник Фонда за подршку војних реформи Павел Золотарев сумња у то да ће се Бела кућа одлучити на реално смањење војних трошкова.

- Треба приметити да је доласком председника Обаме било извршено јасно означено доследно смањење темпа раста одбрамбеног буџета. Тачније није било речи о смањењу трошкова, већ о смањењу темпа раста. То да они треба да се увећавају само се по себи разуме и сасвим је објашњиво. САД до данас су најснажнија држава и не само у војној, већ и у информационој сфери. Ова свера у савременом свету ј еможд аважнија за развој земље. И САД постављају за циљ да сачувају своју предност у томе. Одбрамбени буџет одражава овај циљ. Али економске реалије их наводе да оптимализују одбрамбени буџет и смање трошкове за програме који нису тако очигледни у контексту одбрамбене безбедности.

По свему судећи, смањење војних трошкова и оптимизирање програма за САД је у многоме принудна мера. Једнсотавно амерички политичари схватају да се епоха једнополарности завршава. И сада за очување свог изузетног положаја на геополитичкој сцени груба сила није довољна.

Сергеј Дуз,