Да ли је Кина спремна да створи други систем зоне препознавања ПВО?

Државни секретар САД Џон Кери је у току посете Филипинима дао изјаву на основу које следи да Американци очекују да Кина створи идентификациону зону ПВО изнад Јужног кинеског мора. КНР је већ увела сличну зону изнад Источног кинеског мора, укључујући рејон спорних острва Дјаојудао. Ово је довело до повећања напетости у односима с Јапаном. Услед стварања нове зоне препознавања може доћи до конфликтне ситуације која ће приморати на то да се на неко време заборави на Источно кинеско море.

Увођење идентификационе зоне ПВО у Јужном кинеском мору је за Кину важније од стварања сличне зоне у Источном кинеском мору. У Јужном кинеском мору Кина врши војну изградњу великих размера. Овде се стварају база атомских подморница и нови велики космодром. То већ изазива и све већу активност америчке флоте и повремене чарке у овој области. Опасно примицање америчке крстарице Cowpens која се 5. децембра опасно приближила кинеском носачу авиона „Лаонин“ који је посматрала и брода у његовој пратњи очигледна су потврда за ово.

Кина је виша пута изражавала забринутост због активности америчких обавештајних бродова и авијације дуж својих граница. Проглашавање нове идентификаицоне зоне ПВО може довести до одлучнијих активности Кине у стварању препрека за америчку ваздушну обавештајну службу. То значи да догађај у којем су се сударили амерички извиђач ЕР-3 и кинески ловац до којег је дошло 2001. године може да се понови.

Још опаснији може бити евентуални развој ситуације са савезником САД у региону – Филипинима. Манила покушава да у односима с КНР спроводи оштру спољну политику. Међутим, за разлику од другог војног партнера САД – Јапана, Филипини не поседују озбиљан војни потенцијал. У питањима противваздушне одбране и борбе за владавину у ваздуху могућности Филипина су практично једнаке нули.

Најновији прави ловци филипинског РВ (амерички F-5) су због старости отписани 2005. године. Сад су једини борбени авиони које имају Филипини неколико старих италијанских школско-борбених машина S.211. Оне имају застарелу електронску опрему и у стању су да носе само ракете за борбе на малој удаљености. Остале филипинске снаге РВ састоје се од обавештајних, транспортних и школских авиона и хеликоптера који ни из далека нису нови. Они могу бити корисни у операцијама против побуњеника и терориста, али немају никаквог значаја у сукобима с оружаним снагама друге државе.

Филипини немају војних средстава која би била у стању не само да представљају опасност, већ чак ни да озбиљније омету кинеске снаге РВ и РМ у региону. Сумњива је чак и способност Филипина да адекватно забележе кретање и деловање противника у суседним морима.

Након што је КНР прогласила зону ПВО у Источном кинеском мору Јапан и САД су демонстратино упутили у њега своје борбене авионе без договора с Кинезима како би потврдили да не признају кинеска права на контролу ове територије. Кина се не ограничава посматрањем ситуације и у неким случајевима је слала у ову зону своје авионе. У случају с Филипинима кинеска реакција може бити много оштрија. Кина може да покуша та потисне филипинске летелице из спорне зоне и да створи озбиљне препреке за њихову деланост у Јужном кинеском мору. На крају може доћи до такве екскалације напетости која ће приморати на то да се на неко време заборави ситуација у вези са спорним острвима Дјаојудао у Источном кинеском мору.

Василиј Кашин,