Мајдан и устав

Украјинска власт наставља тражење компромиса са опозицијом. Једна од варијанти изласка киз кризе – повратак парламентарно-председничкој републици. Ипак уставна реформа не може да ублажи усијане страсти, сматрају експерти.

Украјински устав представља чове противречности у који су уплетене амбиције основних фактора националне политчке сцене. Један од резултата наранџасте револуције 2004. године, када је власт према резултатима поновљеног гласања на председничким изборима прешла Виктору Јушченку, било је уношење поправки у устав које предвиђају да ће владу Украјине формирати Врховна рада (парламент), а не председник. Ипак шест година касније сада владајућа Партија региона преко суда је побила уставну реформу на основу кршења процедура. „Реактивиран“ је устав из 1996. године, и Украјина је поново постала председничко-парламентарна република. Опозиција је оптужила власт за антиуставни преврат, председник Виктор Јанукович је предложио разраду нове верзије основног закона, и од тада супарнички политички табори ломе копља о нову реформу.

Пре око месец дана рад на свежим поправкама нагло је активизиран, рекао је за Глас Русије извршни директор Политолошког центра Север-Југ Алексеј Власов.

- Мени се чини да је то део одређеног плана који до сада има Јанукович – поново покренут процес политичких реформи и променити конструкцију власти циљајући на било какав резултат избора 2015, како би остао на власти, Имам у виду Јануковича и Партију региона. И у оквиру парламентарно-председничке републике таква шанса у целини постоји.

Са своје стране, заменик директора Института за земље ЗНД Игор Шишкин је уверен да се у Украјини дешава државни удар, чији циљ је истргнути Украјину из интеграционих процеса са Русијом. Није реч о томе да Јанукович жели да се врати уставу из 2004. и неког превари, он тражи начин да умири страсти.

- Сам по себи повратак на устав из 2004. године ништа не може да стабилизује, зато што циљ (преврата) није неки устав или дужност председника. Потребан је долазак на власт људи који се крајње непријатељски односе према Русији, западних марионета. Такви могу да буду само представници савременог мајдана.

Нажалост, време и околности сада не дозвољавају странама украјинсог конфликта да се позабаве усавршавањем устава. Али чак када такву могућност политички противници добију, креативни процес неће бити лак. Редовно прекрајање националног устава како би се угодило моменту и амбицијама конкретних људи претворило се у традицију украјинске политике.

Никита Сорокин,