Украјина - Војска позива Јануковича да регује

У Украјини је проговорила армија. Не топовима и тутњем тенкова. Али то више није уплашена неутралност у стилу „немам ја ништа с тим“, којом је министар одбране Павел Лебедев реаговао на заузимање Кијева пре недељу дана. Он је тада изјавио да се оружане снаге неће умешати у конфликт, али ће чувати верност Уставу. Сада су се они сетили да су том уставу још и гарант.

Украјинска армија, мада је и прешла од ове године на уговорну основу, Виктора Јануковича је ипак „мобилисала“. Позвала га је да предузме неодложне мере за стабилизацију ситуације у земљи и достизања слоге у друштву. Како следи из текста објављеног на сајту Министарства одбране, војску брину заузимања државних установа која ометају представниек власти да врше своју дужност. Она сматра да даља ескалација прети територијалном интегритету. Зато и подсећају Виктора Јануковича да је он уз све остало још и врховни командант. То, наравно, не значи да Јануковича подстичу на наредбу. Али то је потврда заклетве на верност свом председнику.

У сваком случају, ако армија позива, значи то је некоме потребно. Чак ако је то само алузија на дејство. Али сада је и ово довољно. И не зато што Виктор Јанукович мора да држи земљу у страху. Њу и тако плаше гласинама о ратном стању толико, да се она вероватно неће зачудити ако види на улицама тенкове. Хвала опозицији. Tо је она усијањем војне апокалипсе већ израдила код грађана ефекат војног присуства. Невидљивог, али очекиваног. При томе то су побуњеници почели да чине мал те не од првог дана сукоба – још пре него што се они претворило у разливање „молотовљевих коктела“. У петак је украјински истражни комитет рекао зашто. Овде је покренут кривични поступак поводом чињенице покушаја државног удара. Информација преузета са сервера Баткившчине не оставља сумње у то да су Јануковича хтели да доведу до политичког самоубиства – примене силе против цивила. Он то није учинио.

Радикали, користећи затишје, прелазе на употребу силе. Национална гарда се формира у Лавову. Добровољце врбује евромајдан у Кијеву. Другим речима, јуришнике они већ имају. Сада се појавио још и свој Минхен. У граду одакле је кренуо фашизам, Јацењуку и Кличку у оквиру међународне конференције о безбедности много више пажње и солидарности је било поклоњено него министру иностраних послова Украијине Кожари. Очигледно, Запад, без обзира на привидност поштовања дипломатске пристојности, ипак одбацује вештину могућег. Изкључиво да би Јанукович искористио „последњи аргумент краљева“.

Украјинска власт заиста је подметнула своје образе за ударац, како би доказала поликику непротивљења злу насиљем. Може се спорити о методама регулисања проблема. Једнима се они чине апсолутним, други их сматрају недовољним и чак фиктивним. Али свака ствар, како се каже, може да се чини правилно или неправилно. А може као и у армији. Стратешки шанса Јануковича се у томе састоји да се не изједначи са својим противницима. Крдо лавова које води ован осуђено је на неуспех. Председник Украјине има још шансе да докаже да је Наполеон био у праву. Истина, ако је веровати императору, ради тога треба сам да буде лав.

Михаил Шејкман,