Гениј се постаје око 35-е

Најповољни узраст за реализацију стваралачког потенцијала је од 35. до 39. године. До таквог закључка дошли су научници из Националног бироа за економска истраживања, проучивши највише тачке ставаралачке активности великих проналазача и добитника Нобелове награде.

Аутори истраживања прецизирају. У 20. веку врхунац стваралачке активности проналазача мало се померио у страну зрелијег узраста – делимично зато што савремени научници морају да проучавају много веће обиме информација него њихови претходници. Тако зашто врхунац стваралачке активности пада у период од 35. до 39. године? Као прво ствар је у образовању, које будући научник треба да стигне да стекне. Као друго, на истраживања и обраду научних података у било којој области потребно је време. Научници теоретичари по правилу добијају резултате раниј енего енспериментатори, отприлике 4 године раније. Руководилац пројекта STRF.ru (Наука и технологија), извршни директор Центра Отворена економија Константин Кисељов сматра да је данас управо дошло време примењене науке, тчаније реализације најфантастичнијих идеја које су понуђене пре неколико деценија, па и стотина година.

- Постоји теорија да су сва велика фундаментална открића већ достигнута, дошло је време велике примене. У принципу нобелове награде и многе друге награде дају се за то што људи уче да користе она фундаментална велика открића која су била направљена много пре тога. Сасвим су могући преврати у области биологије, биолошке хемије, хемијске физике, науке о материјалима. То ће бити неке примењене ствари које ће преврнути економске постулате, можда чак социјалне.

Ниво идеја увек је битно изнад нивоа могућности. Пробојне идеје често се не реализују не зато што их нису схватили, већ зато што нема техничких могућности за то.

Према мишљењу главног уредника листа Наука и живот, магистра техничких наука Дмитрија Зикова, продуктивност узраста о којем је реч сасвим је закономерна.

- Узраст изнад 30 година, то је оно што Французи зову искуство и одговорност. Образовање је већ стечено, и постоји радно искуство, ако не на руководећој дужности, онда бар наступа обавезна спознаја шта се ради. Од 33. до 40. године је време када човек има највише снаге и здравље му дозвољава, и снаге је довољно и амбиције су озбиљне, и добро је искуство.

Али то не значи да је сваки други узраст затворен за стваралачка достигнућа. Огроман број људи је достигао стваралачке успехе у много ранијем узрасту. Као антологијски пример су Пушкин и Љермонтов. И има људи који настављају активно и плодотворно да раде до дубоке старости.

Данас се наука прави и у гигантским институтима, и у научним колективима, малим лабораторијама, где ради од 4-10 људи. И тамо су сви узрасти заступљени. Најактивнија окосница су људи од 30-40 година. А старији научници су школа, искуство генерација. Могуће да у том споју искуства и дрскости својествене младости лежи тајна научног успеха.

Ксенија Фокина,