Скраћење трошкова оружаних снага САД неће утицати на спољнополитички курс Вашингтона

Државни секретар САД Џон Кери изјавио је да смањење буџетских трошкова може да смањи утицај Вашингтона на догађаје у свету.

2014. године финансирање америчког војног ресора ће бити смањено за 30 милијарди долара. Смањења су везана за померање акцената у војно-политчкој стратегији Вашингтона у страну региона Пацифичког прстена. Осим тога, Пентагон намерава да промени степен приоритета копнених операција.

Треба узимати у озбир и друштвена расположења. После Ирака и Авганистана америчко друштво сумња у сврсисходност гигантских трошкова за чудне бесперспективне ратове на другој страни земљине кугле. А локалне војне мисије у оквиру реалне контратетористичке борбе уз коришћење бесполитних летелица, кибернетички напади или посредна војна помоћ савезницима у тешком положају не захтева присуство на театру војних дејстава многобројних јединица и одреда. Тако да у одређеној мери Керијеви уздаси нису ништа друго до глума. Једноставно САД оптимализују свој буџет, не одустајући од претензија на светску надмоћ. Говори члан Савета за спољну и одбрамбену политику Александар Михајлов.

- Војна компонента за решавање геополитичких питања основа је за САД. И оне, по правилу, користе ову основу з априморавање неке земље на дејства у њиховом интересу. Са ове тачке гледишта смањење трошкова за армију за Американце није природно. Зато се Кери и залаже за очвуање буџета. Нажалост, Американци у својој историји нису научили да решавају сложена питања политичким методама. То је колосална невоља која носи озбиљну претњу по мир. зато што ни једно војно решење није у стању позитивно да утиче на ситуацију. Дуг који имају данас Американци, њихови економски проблеми управо су везани за то што они превише улажу у рат. Ако на рат у Авганистану одлази неколико милијарди дневно, који буџет то може да поднесе!

Упоредо са тим експерти сматрају да овако озбиљна смањења натераће САД да смање своје страно војно присуство. Реч је на пример о копненим групацијама САД у Европи и Јужној Кореји. Смањење редовне армије праћено је неким ризицима. Али они нису тако високи како може да се учини. Захваљујући технологијама данас Пентагону не треба толики број професионалаца, како би осигурао приоритет америчких интреса у читавом свету. Говори заменик директора Института САД и Канаде, председник Фонда за подршку војни реформи Павел Золотарев.

- Што се тиче утицаја САД, он се данас у великој мери реализује на инфорамционом пољу и у мањој мери је везан за отворену примену војне силе. Смањења која се сада врше углавном се тичу оних програма који не врше значајан утицај на могућности САД у датој фази. Многи од ових програма усмерени су на разраду перспективних система, често сумњивих по својој ефикасности. На пример, реч је о ласеру космичког базирања и националној ПРО. Американци ослобађају буџет сувишног оптерећења. То не представља реалну штету по потенцијалне војне могућности САД.

У ствари чак после свих смањења САД ће поседовати једну од највећих и борбено најспособнијих армија на свету. Они и даље могу да воде истовремено две велике војне кампање у разним регионима света, а сама реформа никако неће утицати на стандард америчких војника. Зато све жалбе да је Америка сада незаштићена и ненаоружана треба примити са великом скепсом.

Сергеј Дуз,