Двоструки стандарди и препород фашизма у Европи

Радикалне групације су се активизирале у оном делу света који је највише пострадао од ужаса Другог светског рата. Такав је главни закључак конференције Неофашизам у Европи: 70 година касније, одржане крајем марта у Санкт-Петербургу.

Међу учесницима форума је министар за рад и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, који је одговорио на питања Гласа Русије.

Господине Ђокићу, шта мислите, зашто неофашизам јача, не само у Европи у традиционалном поимању ове речи, већ и на постсовјетском простору? Да ли је ствар у погоршању економске ситуације која неизбежно изазива радикализацију масе

- Беспорно је да појаве неофашистичких идеја треба да забрину цео свет и да то не треба да буде само питање европских народа који су били највећи жртве фашизма. То треба да буде светско питање, појаве такквих идеја које данас видимо у виду појединих групација, одређених политичких асоцијација које настоје да стеkну легитимитет у својим земљама кроз политичке процесе, да уђу у парламент, у иснтитуције појединих држава. Може се све ово довести у везу са погоршањем укупног економског и социјалног стања на планетарном нивоу, али то само може бити изговор онима који су били присталице фашизма када је он изворно постојао. А њихови наследници су само ћутали јер је била видљива у протеклих седам деценија одлучност света да не допусти појаву неофашистичких идеја и покрета. Светска заједница у целини је постала одговорна што је допустила да се такве појаве данас виде. И зато је ова конференција организована у правом тренутку и са циљем да позове на обједињавање снага за борбу против фашистичких идеја.

Шта сте Ви као представник Републике Српске хтели да поручите учесницима конференције?

Подржавамо напоре које се данас чине да се супроставе појавама неофашизма. Посебно право на то имају народе који су имали највеће жртве, то је руски народ а и други народи у саставу бившег Совјетског Савеза, јеврејски народ и србски народ. Имамо пуно право да будемо одлучни, да будемо гласнији и да се супростављамо појавама неофашизма. Наравно да нас забрињава чињеница да се у међународном праву траже изузеци, тражи се успостављање неке нове међународне праксе зависно од тога какве се појаве нађу на столу пред међународним организацијама. Управо таква примена двоструких стандарда, коју видимо на примеру Украјине- производе различите врсте реакције и појава. А можда можемо рећи да и оне подупиру појаву неофашистичких покрета који мисле да можда могу на бази својих идеја из 30-х година 20. века решавати међународне спорове.

Тимур Блохин,