Страни инвеститори се не плаше да улажу новац на Криму

Крим добија прве понуде од инвеститора. По речима председника Савета министара републике Сергеја Аксјонова, локалне власти су већ добиле понуде на неколико милијарди долара. То је двоструко више од годишњег буџета републике. Иако износ инвестиција по мерама других руских региона засад није велик, за почетак је прилично солидан.

Страни инвеститори се нису уплашили санкција и спремни су да улажу новац у руску економију. Пројекте на Криму намеравају да развијају немачки, холандски и аустријски бизнисмени. Тако је јуче званичну понуду руској страни предао заменик министра за саобраћај, иновације и технологије Аустрије Андреас Рајхарт. Представници пословне делегације намеравају да у јуну допутују на полуострво с конкретним предлозима.

Занимљиво је да док политичари Старог света још увек не признају поновно спајање Крима с Русијом бизнисмени, напротив, не крију своју жељу да учврсте сарадњу. И разумљиво је због чега. Компаније, углавном грађевинске, већ су радиле у Сочију и имају искуства у сарадњи с Русијом. Европљани ће на Криму имати идеалне услове за рад: могу да се развијају у условима ниске конкуренције и под повољним условима. Аустријанци су то схватили међу првима, сматра директор-управник групе компанија „Алор“ Сергеј Хестанов.

- Оцене стања на Криму од стране ЕУ су прилично сложене. И у овим условима се многе компаније из Европске уније једноставно плаше да послују на овој територији. Због тога ће одлука о доласку ових компанија на Крим представљати својеврстан преседан. И управо на њихово искуство ће се оријентисати друге компаније из Европске уније.

Рад водећих европских компанија на полуострву значи да, као прво, ЕУ de facto почиње да признаје поновно сједињење Крима и Русије, а као друго, да земље Старог света виде велики потенцијал овог субјекта Руске Федерације.

Кључну област ће највероватније представљати туризам, али на Криму, осим овога, има још много занимљивих праваца: изградња путева и инфраструктуре, пољопривреда, винарство, хемијска индустрија и вађење угљоводоника, сматра директор Института за иновације, инфраструктуре и инвестиције Марина Удачина:

- Пре свега, инвеститоре може да привуче туристичко-рекреативни потенцијал полуострва. На пример, Крим је 2012. године ушао у 20 најпривлачнијих туристичких дестинација по верзији часописа NationalGeographic. Што се тиче других области, то су, наравно, пољопривреда и прехрамбена индустрија. Климатски услови полуострва ће омогућити да се на његовој територији гаји велики број разноврсних пољопривредних култура. И напокон, занимљива је хемијска индустрија која је својевремено представљала извозно језгро Крима.

Сад се активно разматрају и планови кинеских инвеститора за реализацију великих пројеката на полуострву: изградња луке за велике бродове и инвестирање у пољопривреду. Кинеским инвеститорима су посебно занимљиви пројекти у области алтернативних извора енергије. По речима потпредседника владе Русије Аркадија Дворковича, Пекинг и Москва су се већ договорили о разматрању ових пројеката.

Ксенија Мељникова,