У ЕУ размишљају о гасу

Отворен 16. маја у Атини неформални сусрет министара енергетике ЕУ има за Унију ванредни карактер. Реч је о сарадњи с Русијом.

Зависност ЕУ од испорука руских енергетских ресурса је чинилац, који не да мира Американцима. Они сањају да контролишу европско енергетско тржиште. Чињенице су непобитна ствар. 2013. године је руско предузеће «Газпром» испоручило око 30% гаса, који се користи у Европи. Статистике за различите земље још више импресионишу. Финска зависи од руских испорука за 100%, Бугарска - за 85%, Чешка - за 80%, Словенија - за 63%, Грчка - за 55%, Пољска - за 54%, Аустрија - за 52%, Мађарска - за 49%, Белгија - за 43%, Немачка - за 40%. Разумљиво је да никакве хитне мере попут активне примене технологија, које штеде енергију, или куповине компримираног гаса у Катару, нису у стању да замене руске испоруке. Што више, експерти блиског америчкој обавештајној заједници, Национальном обавештајном савету САД, прогнозирају обуставу «раста снабдевања енергентима» и истовремено раст потражње за њима.

Није ни чудо, што управо комесар ЕУ за питања енергетике Гинтер Этингер заузима у Еврокомисији промишленији став по питању сарадње с Москвом. Уочи атинског форума он је директно изјаявио о недопустивости ширења санкција на сферу енергетике.

Не сме се заборавити да последњих година сарадња ЕУ и Русије у енергетици изашла је из оквира сопствено Европе. Важна улога ту припада Великој Британији, која сарађује с Москвом не само у гасу, већ и нафти – подсетио је у разговору с «Росијом данас» директор за енергетски правац, руководилац Енергетског департмана руског Института енергетике и финансија Алексеј Громов . Он је подсетио на недавну погодбу, која предвиђа да «Роснефт» постаје пуни власник компаније ТНК-ВР:

- Реч је о могућности стратешког партнерства у ресурсним пројектима, пре свега, у Арктику. Узимајући у обзир да се разрада арктичких налазишта планира за наредних 10-15 година – то је заиста први корак за право стратешко партнерство у енергетици.

Разумљиво је, да је такво партнерство – попут кости у грлу куратора трансатлантских пројеката, како их схватају у Вашингтону. САД вешто користе противречности добављача и потрошача енергената, свесно политизирујући чисто економска питања, те покушавају уз помоћ притиска, ултиматума и санкција да обезбеде сопствене енергетске интересе.

Европа не сме да допусти да би на гасне односе с Русијом утицала политичкаја конфронтација Москве и Кијева – изјавио је недавно председник Европског савеза гасне индустрије (Еврогас) Жан-Франсоа Сирели. Он је подсетио да је такозвани «комерцијални компромис» «основа безбедног и конкурентног тржишта. Зато је важно да не би овај темељ био срушен или олабављен путем политичког мешања». «Руски добављачи, међу којима је и «Газпром», важни су комерцијални партнери Европе. У вези са тиме је важно да би се уговорене обавезе испуњавале и данас, и сутра. Не знамо, хоће ли дуго трајати напетост у односима Русије и Украјине. Међутим, важно је напустити политику у гасним питањима» - убеђен је г-н Сирели. Бриселу преостаје да подржи ту обичну мисао конкретним корацима у регулисању сарадње с Москвом.

Петар Искендеров,