Карајлић припрема документарац о позадини Сарајевског атентата

Умјетнички стваралац Ненад Јанковић, који годинама ствара под именом Неле Карајлић, оцијенио је да је од изузетне важности упознати младе генерације о томе шта је позадина Сарајевског атентата и какав су слободарски и чаробан ентузијазам носили Гаврило Принцип и његови истомишљеници у "Младој Босни".
Он је Срни рекао да интензивно припрема материјал за документарну серију која ће се бавити активностима чланова "Младе Босне" непосредно пред атентат и која ће на прави и неуобичајен начин освијетлити сам догађај, који је покренуо највећи сукоб у дотадашњој историји човјечанства.

"Идеја како је то у ствари било треба да буде приближена младој публици на `питак` начин. Не само зато што су престали читати, већ зато што смо ми довољно велики и паметан народ да знамо на који начин треба да чувамо и гајимо идеју о својој прошлости. Само онај народ, који има толику снагу да о себи прича отворено и јасно, је велики народ", оцијенио је Карајлић.

Он сматра да је Принципов чин био искључиво позив на слободу и пуцањ у тиранина и да је бесмислено и ирелевантно о томе полемисати.

"Он није Франца Фердинанда убио у Бечу, него у Сарајеву. Принцип није пуцао на недужне људе који су стајали у неком супермаркету. Него је пуцао у Франца Фердинанда, који је био метафора једне умируће империје, која је гушила пола Европе", рекао је Карајлић Срни.

Он је додао да су бројни свјетски аутори изнијели неистиниту тезу да је Принцип терориста, а потом се, очигледно, предомислили, те навео примјер аутора књиге "Мјесечари" Кристофера Кларка.

"Мислим да је и он свјестан да је то грешка. Стога је појам терориста замијенио појмом атентатор. Уопште бесмислено је говорити да ли је био терориста. Атентат је као средство борбе за слободу био познат не само међу Србима, него и у Европи и Америци још у раном 19. вијеку. Американци су убили више својих предсједника него што је било покушаја атентата у Босни", навео је Карајлић.

Он је указао да су различите интересне групе покренуле јаку пропаганду, која иде у смјеру да покрет "Млада Босна" и Принципа, као њеног најистакнутијег члана, прикаже на неистинит начин, да би тако постигли своје циљева на Балкану, а да је опет "србски посао" да се на различите начине одбрани.

"Њихов посао је да нам намећу кривицу, а наш је да се бранимо. Један од разлога зашто ми радимо на серији је управо то, да се открије културна позадина и умјетнички капацитет, који је `Млада Босна` имала, јер је то немјерљиво", рекао је Карајлић.

Он је подсјетио да су неки од чланова "Младе Босне" били - најопаснији конспиратор свих времена Мустафа Голубић, од ког је зазирао и сам Стаљин, теоретичар Владо Лациновић, један од утемељивача идеје о уједињеној Европи Димитрије Митриновић, као и нобеловац Иво Андрић.

"И имамо човјека који је добио Нобелову награду. Он је један од ријетких нобеловаца који се родио у земљи са 86 одсто неписмених. Е тај број од 86 одсто неписмених рјечито говори у каквом је стању била држава БиХ и у каквом је стању била интеклектуална и национална свијест", закључио је Карајлић у изјави Срни.