У Европи и даље актуелан проблем избеглица

20. јуна се у читавом свету обележава као дан избеглица. Одговарајућу одлуку је у децембру 2000. године усвојила Генерална Скупштина УН. Међутим, и данас проблем избеглица није изгубио свој значај.

У одлуци, усвојеној 4. децембра 2000. године, ГС УН нагласила је да је Светски дан избеглица одабран усклађено с Организацијом афричког јединства. Реч је о томе, што се управо 20. јуна од 1969. године у свету обележавао Дан афричких избеглица – као знак забринутости светске заједнице за трагичну ситуацију у земљама Африке.

Међутим, 1990-е године су учиниле проблем избеглица актуелним и за Европу. Размере и суровост злочина на Балкану 1990-х година могу се упоредити с међуетничким сукобима у Руанди или Демократској Републици Конго, док је реаговање светске заједнице закаснело или често политизовано.

Следећа деценија као да је резултирала побољшањем ситуације са избеглицама. 2006. године је ондашни генерални секретар УН Кофи Аанан констатовао да је број избеглица у свету смањен на минимални ниво од 1980. године. Међутим, даље је ситуација почела да се погоршава.

Опште статистике о избеглицама имају приближни карактер. Према подацима Управе Врховног комесара УН за послове избеглица, њихов укупан број данас износи око 45 милиона људи. Око 15 милиона су праве избеглице, које траже уточиште у другим земљама, око 30 милиона су унутрашња расељена лица. Како сведочи Управа Врховног комесара УН за послове избеглица, сваких 4 секунда 1 становник планете постаје избеглица.

Ситуација се погоршава у вези са нерешеношћу сиријског проблема - у тој земљи је реч о неколико милиона избеглица – као и драматичним догађајима у Украјини. Угрожене су Мађарска и Румунија. Међутим, до посебног драматизма ситуација може да дође у Пољској, – испричао је Гласу Русије потпредседник руског Центра стратешких комуникација Дмитриј Абзалов.

У случају даљег заоштравања ситуације у Украјини највише миграната може да дође у суседну Пољску. Она се граничи с Украјином. Варшава активно подржава Кијев. Међутим, управо је Пољска угрожена од евентуалних миграционих токова. У самој Пољској то изазива озбиљне проблеме.

У данашњој ситуацији поставља се питање: да ли је Европа (реч је о њој, а не о САД-ама) спремна за нови рецидив проблема избеглица не на балканским границама, већ у срцу ЕУ? Украјинско издање „Једна Отаџбина“ већ је изнело озбиљан вердикт: „Кијев ставља на знање Донбасу да је тај регион потребан Украјини као територија са око 7 милиона „неправилних“ грађана, који нису подложни уклапању у унитарњу државу. Уствари, кијевске власти под будним надзором све већег броја саветника Стејт департмента примењују према становницима Донбаса југословенску варианту егзодуса Срба".

Петар Искендеров,