Руски говорни — осиромашење или промена кодова?

Свакодневни језик епохе Пушкина савременом човеку не би био разумљив. У то су уверни, чини се, сви стручњаци. Као и у то да је човек с почетка 19. века био веома забринут због нашег руског говорног. Ипак у сва времена комуникација није просто разматрање предмета разговора. Говор саопштава о нама оно што бисмо ми некад хтели да сакријемо. Другим речима, реци ми нешто и ја ћу рећи ко си.

Наш језик шаље јаке сигнале одакле смо, из каквог друштвеног слоја, и веома брзо нам показује наше место, примећује лингвиста Максим Кронхауз, аутор књиге Руски језик на ивици нервног слома.

Језик уноси у друштво хијерархију. Има образованих људи који говоре правилним језиком, има необразованих који говоре простим наречјем. Има неких међуслојева. Ми одмах одређујемо социјални статус саговорника. То је интелектуалац са високим образовањем, то је бандит (речи, интонација, фонетске особености, изградња фраза). Рекло би се, говор је образован, а прави неке чудне грешке — пролети реч ”ихњи”, а треба ”их” и готово!..

Последњих година све чешће се чују мишљења о томе да је језик осиромашио и да је препун позајмљених речи. Ипак ма како говорили на матерњем језику, најважније је говорити овај језик, обухватајући по могућности све области живота. Овај савет само на први поглед чини се смешним: језик, као и природа, не трпи празнину, и тамо где нема матерње речи, појављује се туђа. Између осталог, то треба прихватати релативно мирно, сматра Максим Кронхауз.

- Огроман број речи ушао је у руски језик, појавило се много нових значења. Један ће то назвати кварењем, други богаћењем. Кварења уопште нема, кварење је наш нервозни однос. Али дешава се да се дешава деградација, ми престајемо - а у науци се то дешава — да разрађујемо терминологију. Почињемо да пишемо, рецимо, на енглеском на озбиљну научну тему и језик престаје да услужује ту област, у тој области он деградира, зато што су престали да га користе.

Не може се једном заувек научити да се руски говори правилно. Наравно, говор треба да буде нормиран, да се потчињава правилима. Али правила се крећу, подсећа филолог Дмитриј Бак.

- Језичка норма је динамичка ствар и овај феномен многи виде на разне начине. Аналитичар схвата да постоји тенденција развоја норме и реч ”кафа” биће једном средњег рода, са тим се ништа не може учинити. Али за обичног човека важно је да схвати каква норма је кодификована у датом тренутку. На пример, правилно је говорити «надеть пальто», а не «одеть пальто» (обући капут), моће се обући само други човек.

Ипак постоји неки кодекс говора, општи, за сва времена и народе. Дмитриј Бак наставља:

- Идеал су за мене формулисали некада браћа Шлегел, немачки романтичари: човек треба да буде као харфа, да уме да се наштима на разне начине. Треба осећати разне стилистичке регистре. И најгори је ригоризам, строгост, уображеност. Заиста, мноштво је негативних појава: говор се поједностављује, често се примитивизује, и тако даље. Али језик је систем који сам себе регулише, као и природа са њеним законима еволуције.

Живимо у врло сложеном тренутку када на језик делује много тенденција разних вектора — резимира Дмитриј Бак. Али језик ће тачно изаћи на нову равну површину!

Олга Бугрова,