Намештај по мери човека

Изложба чувене француске дизајнерке намештаја и архитекте Шарлот Пeријaн трајe у Музеју примењене уметности у Београду до краја овог месеца, а тим поводом 21. јуна у 19 часова у окружењу изложбе биће одржан разговор о стваралаштву ове уметнице. Разговор је насловљен „Шарлот Перијан – Жена новог доба”, а учествују Слободан Станојевић, аутор изложбе и др Зорица Томић, комуниколог. Музеј примењене уметности у сарадњи са Француским културним центром у Београду, Центром Жорж Помпиду и Музејем примењене уметности из Париза, представио је рад дугогодишње присне сараднице једног од најславнијих архитеката 20. века Ле Корбизијеа. Велику помоћ у реализацији пружили су најужи чланови породице Шарлот Перијан – кћер Пернет Перијан-Барсак и зет Жак Барсак. Прошле године одржана је велика ретроспектива стваралаштва Шарлоте Перијан у Центру Жорж Помпиду у Паризу.

Шарлот Перијан је унела револуционарне иновације у архитектуру ентеријера и опремања стана. Она је 1927. измислила бар кухињу која гледа на дневни боравак и омогућава жени комуникацију са гостима док спрема храну. Многобројна остварења која је Шарлот Перијан извела од 1927. до 1937. радећи са Ле Корбизијеом и Пјером Жанреом, представљају ремек-дела индустријског дизајна и још увек се производе. То се пре свега односи на лежаљку-фотељу на полукружном ослонцу (једно од најбриљантнијих остварења уметности 20. века, на граници између употребног објекта и скулптуре) и на фотељу са покретним наслоном. Без обзира на припадност модерној уметности, намештај Корбизије-Жанре-Перијан је временом добио епитет „класичан намештај”.

Шарлот Перијан пројектовала је и метални намештај који се лако одржава са жељом да у што већој мери ослободи жену у обављању њених свакодневних послова.

– Намештај који су заједно пројектовали Ле Корбизије, Пјер Жанре и Шарлот Перијан, почев од 1928. године, данас се може срести свуда у свету, у становима, у канцеларијама, на јавним местима и, неизоставно, у специјализованим музејима. Захваљујући свом општепрепознатљивом изгледу, остварења та три ствараоца постала су саставни део елегантних ентеријера, што се посебно односи на лежаљку-фотељу на полукружном ослонцу и на фотељу са покретним наслоном. Дугогодишње присуство овог намештаја, који временом није ништа изгубио од своје оригиналности и елеганције, објашњава се тиме да тај намештај на најбољи начин обједињује простор и време, да усклађује дух геометрије и дух префињености, аутентичношћу и свежином свог израза. Осврћући се на процес сарадње с Корбизијеом и Жанреом у креирању намештаја, Шарлот Перијан је изјавила да су њих троје истомишљеника тако блиско сарађивали као да су били три прста једне руке. У случају већ поменуте лежаљке-фотеље са променљивом геометријом, Шарлот Перијан је била у ствари њен кажипрст, каже Слободан Станојевић, аутор изложбе.

„Бити архитекта значи радити за човека” изјавила је Шарлот Перијан 1935. године дефинишући тиме своју намеру да цео потенцијал индустријског друштва стави у службу човека.

Шарлот је била алпиниста, скијашица, спелеолог и до своје осамдесете године је неговала и тело и дух. Слободна телом, мислима, стварањем, она је била жена „новог доба”, која је подстицала друге жене на еманципацију. Откривајући људе и цивилизације прошла је целу планету, преузимајући домородачке технике или старе уређаје да би их укључила у модеран свет. Била је левичар, жестоки бранилац културне различитости уз поштовање свачије посебности, противник свих врста конзервативизма или национализма. На позив јапанске владе она је 1940. производњу земље оријентисала према индустријској уметности. Значајно је утицала на јапански дизајн и своје радове обогатила поуком јапанске традиционалне архитектуре.