Либија је могла да остане без престонице

Тек трећег дана пошло је за руком да се локализује пожар на великом нафтном складишту у близини Триполија. Пламен је заустављен када је у борбу против пожара укључена италијанска авијација. Италија, један од главних увозника либијске нафте, упутила је ватрогасне бригаде ради пружања помоћи у борби са ватром. Локални ватрогасци нису били у стању да изађу на крај са ситуацијом.

Пламен је захватио два резервоара од по 10 милиона литара сваки. Постојала је опасност од поновних експлозија. У том случају, говорили су експерти, могле би да буду разорене зграде у прачнику од пет километара. У неким квартовима Триполија уведено је ванредно стање.

Између осталог, пробелми са којма су се суочили либијски ватрогасци делимично су везани за недостатак савремене снажне технике. У близини места где је пламтела ватра, трајале су борбе међу конфронтираним оружаним групацијама.

У недељу увече горивни резервоар који се налази поред аутопута из међународног аеродрома, погодила је ракета. Укупно се у нафтном ретзервоару држи преко 90 милиона литара горива. Експерти истичу да када не би био локализован пожар, Либија би у суштини могла да остане без престонице, пошто би велики део града био непогодан за живот.

Говори главни научни сарадник Института за оријенталистику РАН Анатолиј Јегорин:

- Разуме се, у првом реду пострадала је инфраструктура града и екологија. Штета је огромна. Што се тиче политичких последица, принципијалне промене не треба очекивати. Либија је деградирала толико да нема више куд. Па и на економију се то осетно неће одразити. После револуције нафтни и гасни сектор у великој мери се нашао у приватним рукама, а приходи од продаје нафте и гаса углавном иду где било, само не на подршку економије земље, као што је то било за време Моамера Гадафија.

Ситуација у складишту нафте је упечатљива кулминација хаоса који је својевремено започео НАТО бомбардовањем, изјавио је за Глас Русије бивши саветник Моамера Гадафија Јусеф Шакир:

- Либију је обухватило некакво безумље, које је изазвао рат инициран од стране Запада. САД и Европа су уништили либијску државност, затим су оставили земљу саму са њеним проблемима. При томе до данас уз спољну подршку овамо у потоцима стиже оружје из Судана, Турске и Катара. Индикативно је да су својевремено Моамера Гадафија оптуживали за убиство формално „цивилних“ лица – устаника. Сада армије више нема, а исти ти „цивили“ се боре, убијају, уништавају све на свом путу.

И разуме се, никакву демократију Либија није добила. Претпостављало се да ће у земљи бити нови парламент европског типа. И где је он? Никоме није потребан. Свако тежи да успостави своју сопствену власт. И то је демократија коју су нам утврдили?

Ситуација у Либији и даље деградира – констатовао је поводом последњих догађаја руски МИП. Ресор је истакао да у насталој ситауцији код многих објективних посматрача се постављају законита питања да ли је такав развој за Либију хтео Вашингтон и низ западноевропских престоница, када су пре три године бомбардовали земљу ради њене „демократизације“.

Андреј Онтиков,